DIJALOG PROMENA
Nasilje u porodici predstavlja skup ponašanja sa ciljem da se uspostavi kontrola nad drugim osobama, najčešće ženama, decom, starima, licima sa invaliditetom, upotrebom sile, zastrašivanjem i/ili manipulacijom.
Učinioci nasilja u porodici mogu biti i muškarci i žene, ali je rodna dimenzija u porodici njegova suštinska karakteristika. Prema pristupačnim podacima o stanju, kretanju i obeležjima pojave nasilja u porodici u Republici Srbiji, najčešće žrtve nasilja su osobe ženskog pola različitog životnog doba i porodičnog statusa, a najčešći učinioci lica muškog pola u statusu aktuelnih ili bivših bračnih ili vanbračnih odnosno intimnih partnera
Specifičnosti fenomena nasilja u porodici
• emocionalna bliskost
• zloupotreba moći i kontrolisanje članova koji imaju manje moći ili raspolažu manjim resursima
• različita percepcija (povezana sa kulturnim, socijalnim i geografskim razlikama)
• osetljivost teme (strah od otkrivanja, osećaj krivice, strah da će drugi smatrati da su jednim delom odgovorne za nasilje koje su preživele, strah od kažnjavanja)
Razlika nasilje u porodici – partnerski konflikt
Nasilje je uvek disbalans moći u kojoj jedna strane poseduje više moći, vrši zloupotrebu moći i kontrolu nad stranom koja ima manje moći i koja ima strah da iznese slobodno svoje mišljenje, osećanja ili preduzme neke radnje, boji se za sebe ili članove svoje porodice
U konfliktnim partnerskim odnosima obe strane imaju približno ujednačenu moć i mogu slobodno izneti svoje mišljenje, osećanja ili preduzeti radnje bez straha od posledica
Izjednačiti nasilje sa partnerskim konfliktom je vrlo opasno jer ne uzima u obzir bezbednost žrtve i može doći do obziljnih posledica
Razumevanje nasilja u porodici
• Izolacija /prostorna, zabrana kontakta sa bliskim osobama, materijalna/
• Iscrpljivanje /fizičko, psihičko – (uvrede, psovke), ekonomsko, seksualno/
• Ponižavanje /fizičko, psihičko, seksualno – dok su u društvu ili sami/
• Pretnje /njoj, deci, njenima/
• Nametanje besmislenih zahteva /obavlja Sizifov posao, ispunjava apsurdne zahteve/
• Povremene milosti /imaju za cilj uspostavljanje i održavanje moći i kontrole/
• Iskrivljeno viđenje situacije /krivi sebe, pravda njega, gaji lažnu nadu/
• Totalna nadmoć i kontrola /fizička, materijalna, psihička, seksualna – sve akcije su usmerene da se zadovolje emotivne, fizičke i seksualne potrebe učinioca nasilja
Šta je žrtvama nasilja u porodici potrebno
– osnaživanje žrtve !
Kada verujemo i prihvatimo iskustvo žrtve /slušati i verovati njenom doživljaju situacije; prihvatiti njena iskustva i doživljaje bez prosuđivanja i poređenja; potvrditi da su mnoge žrtve imala slična iskustva/
Prepoznamo nepravdu /potvrditi da nasilje koje doživljava nije njena greška i krivica, da ga nije izazvala svojim ponašanjem, izgledom, osećanjima; da je za nasilje odgovoran učinilac nasilja i da niko ne zaslužuje nasilje/
Poštujemo samostalnost /pomoći joj da vrati kontrolu nad vlastitim životom, poštovati njeno pravo da donosi odluke onda kada je spremna; poštovati njen izbor, čak iako se ne slaže sa profesionalnim mišljenjem
Olakšamo pristup institucijama /poznavati mogućnost rešavanja problema; resurse lokalne zajednice, znati pravila i procedure; pomoći žrtvi da razume sistem; imati info i telefone organizacija koje pružaju podršku žrtvama, sigurne kuće/
Poštujemo princip poverljivosti /voditi razgovor sa žrtvom nasamo; razumeti potrebu za poverljivošću kao ključ doživljaja sigurnosti; poštovati želju žrtve za poverljivošću u odnosu na iznete činjenice/
Planiramo bezbednost žrtve /zajedno sa žrtvom pravimo bezbednosni plan
– Osloboditi se PREDRASUDA – verovati žrtvi !
Najčešće predrasude u vezi sa nasiljem u porodici:
1. ,,Deci je potreban otac iako je nasilan prema njihovoj majci; žena treba da ostane sa nasilnim partnerom za dobrobit svoje dece’’.
Ovo je jedno od tipičnih predrasuda zbog čega žene ostaju u nasilnim vezama. Neosporno je da deci treba otac ali odrastanje u porodici u kojoj postoji nasilje ima niz štetnih posledica za emocionalni, socijalni i misaoni razvoj dece a dovodi i do učenja nasilnih obrazaca ponašanja ( češće kod dečaka), pasivnosti, poslušnosti, niskog samopouzdanja i samovrednovanja (češće kod devojčica), takozvani fenomen međugeneracijskog prenosa nasilja.
Samo srećne majke odgajaju srećnu decu, a najviše što otac može da učini za decu je da voli i poštuje njihovu majku.
2. ,,Žena, žrtva nasilja u porodici uvek može da napusti nasilnika i tada će nasilje prestati’’.
Ova predrasuda počiva na uverenju da žene imaju kontrolu nad nasiljem koje trpe, a to znači i da su odgovorno za njegovo nastavljanje. Istraživanja pokazuju da su žene žrtve nasilja posebno ugrožene u momentu kada odluče da napuste nasilnike, a mnogi ekonomski, socijalni i emocionalni faktori sprečavaju ih da donesu takvu odluku. Podaci potvrđuju da se čak 2/3 prijavljenih slučajeva nasilja dešava ženama koje su napustile partnere, žive razdvojeno ili su razvedene.
3. ,,Alkoholizam je glavni uzrok nasilja u porodici’’
Alkoholisana osoba češće ispoljava nasilno ponašanje, ali alkohol je samo podsticajna okolnost, a retko direktan i neposredan uzrok nasilja ( veliki procenat alkoholičara nema nasilno ponašanje).
Nasilna osoba je nasilna i trezna i u alkoholisanom stanju ( ona istovremeno ima dva problema, nasilje i alkoholizam). Nažalost, društveno je prihvatljivije okriviti alkohol ili drogu za nasilno ponašanje pa ponekad i žene prihvataju alkoholizam kao uzrok i krivca za nasilje svog partnera, što je svakako velika predrasuda i velika zabluda.
Ako ste u situaciji u kojoj vam preti neposredna opasnost od nasilja u
porodici, ili se nasilje desilo
POZOVITE POLICIJU NA BROJ 192
Poziv je besplatan.
ili na broj dežurne službe policijske stanice.
UG “KOKORO”-Bor
KOMENTARI