Svrsishodno trošenje sredstava od strane lokalne samouprave i Ministarstva unutrašnjih poslova za potrebe zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama, bila je tema Panel diskusije koju su poslednjeg dana septembra u gradu pod Staricom zajednički organizovali Resurs centar Majdanpek i Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP). Tom prilikom predstavljena je studija slučaja „Iznuđene nabavke: Kako lokalne samouprave protivzakonito opremaju vatrogasce“, autora Dejana Škorića iz udruženja Resurs centar iz Majdanpeka.
Govorilo se o tome šta znači svrsishodno trošenje novca, kakvo je stanje opremljenosti odeljenja Sektora za vanredne situacije na lokalu, koji su ključni izazovi funkcionisanja vatrogasnih službi na lokalu, ko je odgovoran za opremanje snaga civilne zaštite na lokalu i primeri nabavke vatrogasnih vozila na lokalu. Vladimir Erceg je predstavljajući projekat „PRO – CURE: Jačanje civilnog nadzora nad javnim nabavkama u sektoru bezbednosti“ u okviru čije realizacije je održana ova tribina, istakao da je okupljena grupa nevladinih organizacija, koje su zainteresovane za nadzor upravljanja finansijama u sektoru bezbednosti – PRO CURE. Naglasio je da je trošenje javnih sredstava svrsishodno kada je u skladu sa načelima ekonomičnosti, efikasnosti i efektivnosti i kada se ostvaruju ciljevi za koje su sredstva namenjena. O stanju, mogućnostima i opremljenosti sektora za vanredne situacije i civilne zaštite u opštini Majdanpek govorio je Draško Popović. Istakao je nedovoljnu opremljenost vatrogasnih jedinica, ali i da je opština Majdanpek usvajanjem potrebnih dokumenata za funkcionisanje u ovoj oblasti uradila više od drugih u regionu, kao i da kroz projekate prekogranične saradnje pokušava da reši opremanje jedinica.
Govoreći o studiji slučaja „Iznuđene nabavke: Kako lokalne samouprave protivzakonito opremaju vatrogasce“, Dejan Škorić jenaglasio da u Srbiji godišnje izbije oko 17 hiljada požara u kojima strada u proseku 80 građana a bude povređeno i do njih 300. Oko hiljadu ljudi svake godine bude spašeno zalaganjem vatrogasaca. Svaki dinar uložen u opremanje vatrogasnih službi u razvijenim zemljama se vraća četvorostruko, a kod nas još i više vredi. Lošu opremljenost vatrogasnih jedinica i starost voznog parka, zbog niza okolnosti treba rešavati sistemski a ne sporadičnim pokušajima lokalnih samouprava, jer su takve nabavke iako svrsishodne, često nezakonite i pogrešne.
Zaključeno je da je trošenje javnih sredstava iz budžeta jedinica lokalnih samouprava na opremanje jedinica civilne zaštite neefikasno i često kontraproduktivno, da je reč o problemu koji treba rešavati sa nivoa države.
KOMENTARI