Foto arhiva Timočkih: Detalj sa jednog od sajmova zapošljavanja u Boru
Prema podacima Nacionalne službe zapošljavanja-Filijale u Boru, za poslednje četiri godine na teritoriji Borskog okruga je primećen trend smanjenja broja nezaposlenih. Od 2016 do septembra 2020. godine, broj nezaposlenih je smanjen za oko 3000 ljudi. Kako navode u borskoj NSZ, na evidenciji je krajem 2016.godine bilo 12 104 aktivnih nezaposlenih lica, 2017. godine 11 261 osoba, 2018. godine 10 284, 2019. godine 9 288 lica, a ove godine na kraju septembra meseca 9170 lica.
– Trend smanjenja broja nezaposlenih postoji, ali taj broj je i dalje nije mali. Iako nisu u obavezi da to čine, sve jedinice lokalne samouprave u Borskom okrugu kroz kreiranje lokalnih akcionih planova i izdvajanje sredstava iz lokalnih budžeta za aktivne mere zapošavanje rade na tome da što veći broj građana dobije mogućnost za zaposlenje-kaže Lidija Načić, direktorica Filijale NSZ Bor.
Ona naglašava da je primećeno da su lokalne samouprave poslednjih godina u mnogo većoj meri orijentisane i na podsticanje preduzetništva kako bi se dodatno podstakao razvoj opština,kao i da se značajna sredstva izdvajaju za davanje subvencija za samozapošljavanje.
– U Borskom okrugu je samo u ovoj godini zahvaljujuću subvencijama otvoreno 86 preduzetničkih radnji-dodala je Načićka.
Iz borske filijale NSZ ističu da kada je reč o merama aktivne politike zapošljavanje koje nudi NSZ, mladi imaju više mogućnosti za stručno osposobljavanje i zaposlenje u okviru privatnog sektora (program stručne prakse, program pripravnika, program „Moja prva plata), a veliki je značaj podsticanja preduzetništva . Posebno je značajno da se, kroz učešće u obukama koje se nude i postojanje želje da se informišu, povećava broj mladih koji razmatraju pokretanje sopstvenog posla.
– Razvijena je komunikacija između tržišta rada i obrazovnog sistema i Nacionalna služba za zapošljavanje se trudi da tu komunikaciju održava i neguje tako što se odaziva na pozive predstavnika obrazovnog sistema, privrede, organizacija koje se bave umrežavanjem praktičara u oblasti karijernog vođenja i savetovanja i sl., postupa po zahtevima za davanje statističkih podatka o stanju na tržištu rada, ali i inicira kontakte u svrhu umrežavanja i povezivanja. Svaka filijala NSZ školama nudi usluge koje se tiču profesionalne orijentacije i planiranja karijere, kao i usluge informisanja. Neke borske škole godinama unazad praktikuju da za svoje đake organizuju posetu NSZ ili gostovanje predstavnika NSZ prilikom kog se, između ostalog učenici informišu i o stanju na tržištu rada. Dakle, saradnja postoji, ali naš obrazovni sistem se sporo prilagođava promenama na tržištu rada. Reforme u obrazovanju zahtevaju više vremena i njihovo planiranje i sprovođenje podrazumeva mnogo širi spektar faktora od stanja na tržištu rada –dodala je Načićka.
Međutim mladi iako u većoj meri razmatraju mogućnosti pokretanje sopstvenog biznisa još uvek su obeshrabreni celokupnom situacijom u okruženju i nedovoljno aktivni da situaciju izmene u svoju korist.
-Zapravo nisu dovoljno uvereni da ulaganje truda i rad na sebi imaju svrhu i da mogu dovesti do nekih pozitivnih promena. Jako je važno da zauzmu što aktivniji pristup kada je njihov profesionalni, ali i lični, razvoj u pitanju, da iskoriste svaku priliku za usavršavanje jer upravo zahvaljujući kontinuiranom radu na sebi i sticanju i razvoju znanja i veština možemo da povećamo svoju konkurentnost na tržištu rada. U tom kontekstu, apelujem da se redovno interesuju, da budu uporni i najpre gledaju da iskoriste mogućnosti i usluge koje nudi NSZ-kaže Načićka.
I pored pozitivnih pomaka, položaj žena na tržištu rada je i dalje nepovoljniji od položaja muškaraca, i u visokorazvijenim, a i u manje razvijenim zemljama.
– Ta pojava je rezultat složenog spleta činilaca koji se tiču društveno-istorijskog, kulturološkog, ekonomskog konteksta… Ono što je važno jeste da je ta pojava i te kako prepoznata te su napori za njeno ublažavanje i prevazilaženje ugrađeni i u koncept mera aktivne politike zapošljavanja, te se tako žene smatraju kategorijom teže zapošljivih lica za koju postoje značajni podsticaji kada su u pitanju mere aktivne politike zapošljavanja i usluge koje nudi NSZ-dodaje naša sagovornica.
Na teritoriji grada Bora osnovnu školu zavšilo je 377 učenika osmog razreda, dok je na nivou Borskog okruga 677 učenika upisalo srednju školu nakon završetka osnovne škole, naglašava Milovan Božović, koordinator rada borskih srednjih škola. On naglašava da je na nivou grada Bora 356 učenika upisalo srednju školu, dok je školovanje na višim školama i fakultetima nastavilo je približno 300 maturanata ili 75,95 odsto.
– Slobodnih mesta prilikom upisa učenika u srednju školu bilo je 917 na nivou Okruga i 473 slobodnih mesta na nivou grada Bora. U Boru srednju školu u trogodišnjem i četvorogodišnjem trajanju završilo je 395 učenika-kazao je Božović.
Nova školska godina za osnovce i srednjoškolce donela je mnogo novina zbog pandemije korona virusa.
– Trenutna situacija dovela je do toga da su prilikom organizovanja početka rada u novim uslovima pojavili brojni izazovi koje smo, nadam se uspešno, regulisali. Pojava globalne pandemije uslovila je potrebu za radom u nekim novim uslovima i novim metodama. Svi u sistemu učenici, roditelji , zaposleni trudimo se da rad u ovoj situaciji bude što kvalitetniji i da na najbolji način radimo i funkcionišemo-dodao je Božović.
Projekat “U potrazi za obrazovanjem” sufinansiran je iz budžeta Grada Bora. “Stavovi izneti u podržanom medijskom sadržaju nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”.
KOMENTARI