Kakav vazduh udišemo? (16)
Sa dolaskom hladnijeg vremena i nižih temperatura, početkom grejanja, kada je i vetar slabiji, beleži se i veće zagađenje vazduha u više gradova u Srbiji. Grad Bor, rudarsko mesto, se dugi niz godina smatra crnom tačkom urbane zagađenosti. Najveći problem, kako objašnjava prof. dr Snežana Šerbula, redovni profesor i šef katedre za zaštitu životne sredine na Tehničkom fakultetu u Boru, je to što je topionica bakra smeštena u centru grada.
-Na osnovu analiza koje smo uradili za poslednjih 10 godina, koncentracija sumpor/dioksida u vazduhu je gotovo svake godina bila iznad dozvoljenih vrednosti, što nije zanemarljivo, jer su srednje godišnje vrednosti za SO2 u nekim trenucima bile i do 90 puta veće od graničnih vrednosti. Nakon obećanja, da sa početkom rada rekonstruisane topionice bakra u Boru više neće biti zagađenja, situacija sa aerozagađenjem se ponavljala, bilo je manjeg zagađenja ali su opet premašivane dozvoljene granične vrednosti . Kada je reč o suspendovanim česticama, rezultati pokazuju da u njima ima najviše arsena. Poznato je da je arsenopirit prateći mineral rude bakra, ali se postavlja pitanje kako je moguće da sa radom nove topionice bakra, rezultati merenja pokazuju i do 100 puta veće zagađenje od dozvoljenog. Reč je o tome što se u topionici topi uvozni koncentrat, odnosno ruda sa visokim sadržajem arsena – naglašava Šerbula.
Osim povećane koncentracije sumpor-dioksida, veliki problem predstavljaju i kancerogene materije poput kadmijuma, arsena, olova… Profesorica Snežana ističe da su sve suspendovane, najsitnije čestice opasne po zdravlje stanovništva jer ulaze direktno u pluća.
– Pokazalo se da pored ostalih štetnih materija, u vazduhu ima i otrova poput bizmuta i antimona, za koja se po zakonu ne rade hemijske analize . Kada govorimo o kvalitetu vazduha, u zavisnosti od vazdušnog pritiska i ruže vetrova, štetne materije se dalje vazduhom prenose i na okolna mesta: Zaječar, Kladovo, Negotin. Srbija je proglašena za najzagađeniju zemlju u Evropi, i kod nas je zabeležena najveća smrtnost od aerozagađenja, dok smo u svetu po pitanju aerozagađenja na devetom mestu. Zagađene su i podzemne i površinske vode. Borska reka se uliva u Timok, koji se dalje uliva u Dunav. Zagađeno je i zemljište, koje je kiselo u Boru. Olovo je jako opasno, jer se deponuje u kostima. Kod reproduktivne sposobnosti, kod dece kad odrastu se prenosi kasnije kroz nasledni faktor. A kod dece utiče na intelekt. Tako da je zagađenje vazduha ne lokalni, nego međunarodni problem koji treba rešavati – nastavlja naša sagovornica.
Snežana ističe da država treba ozbiljnije da se uključi u rešavanje problema sa zagađenjem životne sredine. Ona ističe da Srbija ima jako kvalitetno zakonodavstvo koje se, nažalost, ne primenjuje u potpunosti.
– U Boru kompanija Ziđin povećava kapacitet za 250% u topionici, odmah je i 2,5 veće i aerozagađenje. Ukoliko se pod hitno nešto ne promeni po pitanju smanjenja zagađenja, strahujemo da neće morati samo prigradska naselja da isele, poput sela Krivelj nego i kompletno stanovništvo grada Bora. Po mom mišljenju, kada se već gradi prvi zeleni rudnik u Srbiji, treba dislocirati i topionicu iz centra grada, van naseljenog mesta, gde ruža verova zagađenje ne nosi prema nijednom naseljenom mestu jer tada ne bi bilo ovakvih rezultata kakvi su danas kada govorimo o kvalitetu vazduha-naglašava dr Šerbula.
Na teritoriji grada Zaječara, problem sa povećanom koncentracijom čađi se javlja u zimskim mesecima, zbog velikog broja individualnih ložišta. Ta indivudalna ložišta bi trebalo da pređu na termo pumpe.
-Mi smo u Boru ispitivali kako se ponašaju zeljaste, žbunaste i drvenaste biljke, uglavnom sve lekovite biljke. Kod drvenastih biljaka se sve one materije kojih ima u životnoj sredini, akumuliraju u stablu i granama, kod žbunastih i zeljastih u delu iz korena prema listu,i tu ima najviše bakra, arsena, olova i kadmijuma. Ove biljne vrste su biomonitori aerozagađenja i sve su pokazale da se materije iz vazduha nalaze i u njima – kaže dr Šerbula.
Projektni tim nedeljnika “Timočke”
KOMENTARI