Uveliko traje praznično raspoloženje. Gradovi su već okićeni, ljudi masovno kupuju, polako prestaju da rade i u narodu počinje period popularno zvani „to ćemo posle praznika“. U ovom periodu, ljudi su se umorili od svakodnevnih aktivnosti i žele da odmore pre novog početka. Ovaj period sociološki i kulturološki svakako obeležava slavlje, hrana, druženje i drugi događaji koji usmeravaju čoveka na porodicu. Istorijski gledano, zimu je nekada bilo teže prezimeti nego danas, pa nije čudo što su ovi praznici nastali kako bi približili ljude u periodu kada je najteže. Stvari se znatno menjaju razvojem tehnologije. Više nije teško, bar u većini razvijenog dela planete, preživeti hladnoću i obezbediti hranu. Ali, psihološki aspekt novog početka i dalje je prisutan, na malo izmenjen način.
Praznike, a posebno novogodišnje, očekujemo kao vreme za odmor, provod ili ostvarivanje dugo odlaganih susreta. Trebalo bi da to bude vreme opuštanja i prikupljanja snage za energican početak novog godišnjeg perioda. Za neke su praznici vreme uživanja, a za druge period razočaranja, tuge i izneverenih očekivanja. Kako pokazuju brojne psihološke studije, sve su češće i za sve više ljudi izvor stresa i okidač depresivnih osećanja, a sve manje dani ispunjeni zadovoljstvom, radošću i opuštanjem.
Praznik u kojem je porodica na prvom mestu, mnoge suočava sa istinom da su se toplina doma i porodična bliskost negde izgubili. Nije na odmet podsetiti da većina porodica dnevno provodi na okupu samo po nekoliko sati, zbog posla, škole ili rekreativnih aktivnosti koje svaki član planira za sebe. U vreme praznika, upućenost članova jednih na druge po ceo dan može delovati veoma iritirajuće. Uprkos tome, odvijaju se praznični rituali i priprema se praznična trpeza. Otuđenost a možda i sukobi koji su se čitave godine gurali pod tepih, prekrivaju se prekomernim konzumiranjem alkohola i kalorične hrane. To ne opterećuje samo stomak, već i psihu.
Šta možete uraditi kako biste umanjili praznični stres?
• svedite svoja očekivanja od praznika na realnu meru. Ne trudite se da promenite ono na šta ne možete da utičete
• ako ste domaćin ili odete u tuđi dom kao gost, izbegavajte priče o tekućim problemima. Unesite humor u razgovor, čak i neprijatne situacije i događaji mogu se sagledati i opisati sa dozom šale
• ne jadikujte nad ,,starim, dobrim danima”, fokusirajte se na ono što je danas i sa optimizmom gledajte u budućnost
• otputujte negde za vreme praznika, čak i ako vam se to u prvi mah ne čini tako da će vam to značajno pomoći da prevaziđete neraspoloženje
• poklonite sami sebi nešto – zaista ste zaslužili
• izbegavajte alkohol. Ukoliko vam se čini da vas čašica pića opušta, setite se da sledeća može provocirati lavinu loših osećanja
• aktivirajte svoje telo – pasivno sedenje u kući samo pojačava apatiju. I najmanja fizička aktivnost – lagana šetnja na primer, stimulisaće proizvodnju hormona koji utiču na dobro raspoloženje.
U vreme zimskih praznika neki mogu odvojiti za sebe i više nedelja predaha, ali većini ljudi sleduje samo nekoliko isplaniranih slobodnih dana u koje treba smestiti sve: vreme za završavanje nedovršenih poslova, susrete sa prijateljima, aktivni i pasivni odmor, porodične svetkovine, skraćene varijante putovanja…
Prevelika očekivanja od perioda koji nisu kao svaki običan dan, potreba da se doživi i organizuje ”savršen” ili bar što bolji praznični provod, da sve bude na svom mestu i da treba da bude period posebnog uživanja, predstavljaju jednu od zamki koja nam može pokvariti uživanje. To podjednako važi i za one koji ih provode u krugu porodice i prijatelja kao i za one koji praznične dane provode sami. Prevladavanje stresa pomaže da se osećamo i izgledamo bolje, spavamo kvalitetnije i više uživamo u svakom trenutku.
Neka sledeća godina ne bude vaša Nova, već bolja godina. Želimo vam da radom na sebi sami ostvarite uspeh, sreću, ljubav, zdravlje i sve ono što smatrate važnim.
Zavod za javno zdravlje „Timok“ Zaječar,
Odsek za promociju zdravlja
KOMENTARI