ZA UNAPREĐENJE POLOŽAJA OSI NEOPHODNA I POLITIČKA PODRŠKA

“OSI na lokalnoj političkoj sceni” (8)

Iako je država Srbija ostvarila značajan napredak u pogledu zakonske regulative kada je reč o unapređenju položaja osoba sa invaliditetom (OSI), još uvek se stiče utisak da nisu u potpunosti uključeni u društvenu zajednicu.  U opštini Kladovo, lokalna samouprava je u poslednjih nekoliko godina puno toga uradila na otklanjanju arhitektonskih barijera, ali još uvek nisu sve institucije pristupačne OSI, što je jedan od preduslova za njihovo aktivnije uključivanje u sve sfere života.

– Kada smo formirali Udruženje osoba sa invaliditetom “Nada”  pre 20 godina, glavni cilj je bio da pomažemo tim osobama, bez obzira koje su vere, nacionalnosti ili kojoj su političkoj opciji privrženi. Nemamo podatak da li je na teritoriji opštine Kladovo neka osoba sa invaliditetom zvanično angažovana u politici. Naše udruženje je apolitično, i smatram da sva udruženja koja okupljaju OSI  treba da budu van poitičkog opredeljenja. Naše udruženje ostvaruje odličnu saradnju sa lokalnom samoupravom– kaže Tatjana Bosnić, predsednica Udruženja “Nada” iz Kladova, koje ima 74 korisnika.

Tatjana naglašava da bi se broj aktivno politički angažovanih OSI povećao, kada bi politički subjekti  u svojim izbornim programima predvideli suštinska prava OSI i njima posvetili delove programa.

– Smatram da kada bi političke stranke imale dobru parolu, i program koji je usmeren ka potrebama OSI, koje nemaju intelektualne smetnje, to bi uslovilo i njihovo aktivnije uključivanje u političke tokove u našem društvu.  Kada bi programi bili prilagođeni roditeljima  osoba sa invaliditetom, sa intelektualnim smetnjama, odnosno kada bi ti ljudi bili obuhvaćen trajnom penzijom kao roditelji negovatelji,  onda bi ta politička opcija dobila i podršku roditelja,  jer se govori o rešavanju problema na duže staze.  Sa druge strane, treba podržati prednosti zapošljavanja osoba sa invaliditetom, obezbediti pristupačnost, radna mesta prilagoditi osobama sa invaliditetom i uz otklanjanje svih arhitektonskih i drugih barijera, sigurno je da bi se povećalo i interesovanje OSI  za politiku.  Osobe sa invaliditetom su vrlo predostrožne, naročito tamo gde je intelekt očuvan, i dobar program svakako dobija  podršku populacije osoba sa invaliditetom-kaže Bosnićeva.

Naša sagovornica ističe da je još jedan od problema sa kojima se suočavaju OSI u Srbiji nedovoljno prepoznavanje invalidnosti.

– Neophodno je da vidljivost invaliditeta bude veća.  Kada je reč o obrazovanju, sprovodi se inkluzija, ali nikako ne treba zapostaviti specijalizovane škole za rad upravo sa decom sa smetnjama u razvoju, dok bi u redovnim školama, pored ličnih pratioca, trebalo da budu zastupljeni i pedagoški asistenti koji bi radili sa osobama sa invaliditetom. U svakom slučaju, promene se dešavaju, ne tako brzo kao što mnogi očekuju, ali ima poboljšanja kada je reč o unapređenju položaja OSI. Međutim, za njihovu veću uključenost u procesima odlučivanja o politikama i programima lokalne zajednice, neophodna je jača politička podrška, koja bi i omogućila da u osobama sa invaliditetom gledamo jednako posvećene građane koji mogu da pruže doprinos društvu – zaključuje Tatjana Bosnić.

Projektni tim nedeljnika “Timočke“

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *