Zaječar-Transparentnost, rekonstrukcija putne infrastrukture, očuvanje sela i vraćanje mladih u Zaječar-biće prioriteti gradske vlasti. Projekti regionalne saradnje i povezivanje potencijala gradova i opština Timočke Krajine omogućiće dovođenje investitora i otvaranje novih radnih mesta, rekao je u intervjuu za ”Timočke” Boško Ničić, gradonačelnik Zaječara.
Već ste bili prvi čovek grada i dosta toga je urađeno u Zaječaru. Ponovo ste preuzeli vlast, ali i ogromne dugove. Da li hronološki možete napraviti ”prelet” iznad Zaječara deceniju unazad?
-Nije moj manir, kao onih što su me 2013. godine najurili sa vlasti, da blatim po njima, ali njih ne mogu nazvati Srpskom naprednom strankom(SNS) , već ekipom ljudi koji su mislili da jedan grad, koji je u tom trenutku bio uređen, u kome je bilo para i u kome se radilo, može da im bude osnova za lično bogaćenje. SNS su iskoristili kao oruđe, ne samo za obračun sa mnom, pošto smo bili politički protivnici, već i za pljačku Zaječara. Međutim, nadam se da pravna država funkcioniše i da će svi oni, koji su odgovorni za sve to što se za te četiri godine dešavalo, kad tad odgovarati, kao što sam i ja morao za ono što nisam ni pomislio da idem pred državne organe i odgovaram na pitanja zašto je nešto urađeno ovako ili onako.
U medijima su vas optuživali da ste ostavili ogromne dugove?!
-Tvrdnje o doguvanju grada od milijardu i sedamsto miliona dinara, koja su navodno preuzeli moji naslednici, apsolutno nisu tačne. Krediti koji su otplaćivani, i koji se i dan danas plaćaju, su za neke od kapitalnih investicija i ne možemo ih nazvati dugovima. To su dugoročna kreditna zaduženja, koja su u tom trenutku iznosila 360 miliona dinara, a odnose se na period do 2021. godine. Ono što je još gore je to što su oni mislili da se ti krediti, koji su uzeti za vreme mog mandata, ne moraju otplaćivati, tako da mi danas sve te kamate i reprograme redovno otplaćujemo. Za vreme mog mandata postojalo je zaduženje prema Direkciji za robne rezerve oko 100 miliona dinara za mazut, koju smo mi i utužili, pošto je bivša firma „Moravia Energo” preuzela taj mazut da bi te godine grejali grad. Na našu tužbu da nam vrate novac koji su naplaćivali od građana, namerno su to opstruirali i mislim da tu ima čak i elemenata da je rađeno u dogovoru i da se neko okoristio od toga. Jedini dug koji je ostao nakon mene je oko 50 miliona za javnu rasvetu, a sve ostalo do 2,5 milijarde je dug koji su oni ‘’uspeli’’ da naprave za četiri godine. Moram da naglasim da smo zahvaljujući ogromnoj finansijskoj pomoći države, koju, proporcionalno broju stanovnika, nije dobio nijedan grad u Srbiji, uspeli da katastrofalno stanje u gradu dovedemo u red. Osnova ove vlasti biće transparentnost, pre svega u trošenju novca u kapitalnim projektima, ali, isto tako, neće postojati nijedan podatak koji neće biti javno dostupan.
Reklo bi se da ste uzeli ‘’vruć krompir’’ u ruke?
-Borio sam se zajedno sa mojim sugrađanima četiri godine na protestima i na ulicama grada u kome planiram da živim i dočekam starost. Neki od mojih saradnika su mojim odlukama nakon izbora zadovoljni, neki nisu, ali nema ’’vrućeg krompira’’, ima samo borbe i želje da se rešavaju problemi i da se grad izvuče iz krize. Nadam se da će, kada odem sa ovog mesta, Zaječar biti u ekspanziji. Želim da ga ostavim mladim i obrazovanim ljudima koji će znati da privuku investitore. Za period od sedam-osam godina, koliko imam do penzije, želim da kvalitetnim i perspektivnim ljudima, koji žele da ostanu u Zaječaru, prenesem svoje dugogodišnje iskustvo i da oni nastave da rade sve ono što smo mi započeli, i naprave od Zaječara privlačno mesto za život. Nije mene niko terao da prihvatim toliku obavezu, sam sam to odabrao. Ovo jeste težak posao, ali je, po meni, zanimljiv. Za onoga ko to voli, to ne predstavlja problem. Svakome ko pretenduje da se bavi nekom državnom funkcijom preporučio bih: da mu prva funkcija bude gradonačelnik ili predsednik opštine, jer kroz to iskustvo bukvalno nauči sve.
Šta su prioriteti u Zaječaru?
-Glavni od prioriteta su, pored sređivanje putne infrastrukture u rubnim naseljima i selima, dovođenje novih investirora i otvaranje novih radnih mesta. Ali tu moramo voditi računa i da dovedemo one investitore za koje imamo kvalifikovanu radnu snagu. Zaječar zvanično ima oko 6.000 nezaposlenih lica, i bez ozbiljnijih prekvalifikacija ne možemo ponuditi kadrove koje traži privreda. Zato sam pristalica dualnog obrazovanja i praćenja potreba firmi koje pretenduju da dođu u naš grad. Planovi za izgradnju industrijske zone sa modernom infrastrukturom omogućiće Zaječaru da u njega počnu da se vraćaju mladi ljudi, i uveren sam da će sa 1.000 novih radnih mesta grad značajno oživeti. S obzirom na to da nedeljnik ’’Timočke’’ izlazi u čitavoj Timočkoj Krajni, jako je bitno da kažem: da je od velikog značaja povezivanje potencijala gradova i opština u regionu. Moramo drugačije da razmišljamo jedni o drugima, da ne budemo rivali kao što smo u ovom trenutku.
Zašto ste se odlučili za SNS?
-Mislim da se program SNS-a skoro ni u čemu ne razlikuje od proevropskih programa, koje sam i ja zagovarao početkom devedesetih godina. Smatram da nisam napravio nikakvu grešku što sam ušao u saradnju sa, evidentno, najačom političkom opcijom. Ali isto tako smatram da je sudbina partije, koja ima 600-700 hiljada članova, ta da u njoj ima vrednih i odgovornih ljudi, ali isto tako i onih koji rade loše stvari.
Da li ste ostali verni svojim načelima o ravnomernom razvoju regiona, decentralizaciji?
-Modernu Srbiju vidim kao državu regija. Ako opstane Evropska unija doći će na red i uređenje naše zemlje, kao što su uređene moderne evropske države. Ono što mi možemo napraviti u ovom trenutku je to da okruge koji sada nemaju nikakvu nadležnost, pretvorimo u ozbiljna mesta odlučivanja, kao regionalne centre koji bi imali svoja tela. Sa susedima iz gradova u regionu se trebamo takmičiti u tome ko je bolji, a ne da budemo neprijatelji jedni drugima, već da zajednički radimo na ojačanju Timočke Krajine. Kada smo se dotakli te teme, želeo bih da naglasim: da sam i veliki zagovornik toga da i Bor dobije status grada. Ako budem bio u prilici da se pitam, svakako ću podržati moj rodni grad, jer je Bor zamajac privrednog razvoja ovog regiona, ali, isto tako, smatram da status grada suštinski neće ništa promeniti. Kao političari smo dužni da osluškujemo volju naroda, i ako je to želja Borana, koja ne zahteva neka dodatna materijalna sredstva, zašto ne bi izašli u susret htenju građana.
Kako sačuvati selo?
-Svako selo treba da ima šefa mesne kancelarije, ambulantu i medicinsko osoblja, jer to je život sela, i ako toga nema, selo ne živi. Sve je to, bar u Zaječaru, u proteklih četiri godine uništeno, tako da ćemo u narednom periodu to ponovo morati da uspostavimo. Problem je što je neko pisao zakone kao da u Srbiji ne postoje gradovi i opštine, kao što je Zaječar koji ima 42 sela, u kojima živi mali broj uglavnom starih stanovnika. Moramo ozbiljno da razgovaramo sa Ministarstvom za lokalnu samoupravu i vratimo stvari na stanje u Srbiji kakvo realno jeste. Velika je greška napravljena onog trenutka kada je izvršena racionalizacija radnih mesta u takozvanim matičnim područjima, jer su upravo ti ljudi, sa najnižom kvalifikacijom, koji su obavljali poslove šefova mesnih kancelarija, postali višak. Moramo svi zajedno da se izborimo sa tim problemom. Predložiću svim predsednicima opština u Timočkoj Krajini: da potpišemo jedinstvenu deklaraciju i tražimo od resornog ministarstva da nam omogući upošljavanje tih ljudi. Sa Ministarstvom zdravlja, takođe, moramo naći odgovor da li će oni ili mi, kao lokalna samouprava koja je zaduženi za primarnu zdravstvenu zaštitu, formirati mobilne medicinske timove, koji će obilaziti sela, jer moramo da znamo, da upravo taj narod u pograničnim selima čuva granicu naše zemlje.
KOMENTARI