Međunarodna asocijacija za prevenciju samoubistava (IASP) uz podršku Svetske zdravstvene organizacije od 2003. godine pokreće inicijativu obeležavanja Svetskog dana prevencije samoubistva svakog 10. septembra. Cilj ovog obeležavanja je podizanje znanja široke javnosti o zdravstvenom problemu samoubistva, širenje informacija, smanjenje stigme i iznad svega skretanje pažnje da je samoubistvo moguće sprečiti, odnosno da je prevencija najbolji način borbe protiv samoubistva.
Prevencija samoubistva i dalje ostaje sveprisutni izazov. Svake godine, samoubistvo je među 20 vodećih uzroka smrti u svetu među ljudima svih uzrasnih doba. Odgovorno je za preko 800.000 smrtnih slučajeva, što je ekvivalentno jednom samoubistvu svakih 40 sekundi.Pet od sto stanovnika sveta, pokušalo je bar jednom da se ubije, a problem postaje veći. Najveći teret samoubistva trpe osrednje i nisko razvijene zemlje, a i najslabije su opremljene za prevenciju ovog čina. U poslednjih 50 godina stopa samoubistva je porasla za više od 60 odsto.
Svaki gubitak života predstavlja gubitak nečijeg partnera, deteta, roditelja, prijatelja ili kolege. Na svako samoubistvo dolazi oko 135 ljudi koji pretrpe intenzivan bol ili su na drugi način pogođeni. To čini 108 miliona ljudi godišnje koji su duboko pogođeni suicidalnim ponašanjem.
Suicidalno ponašanje uključuje samoubistvo ali i suicidalno razmišljanje i pokušaje samoubistva. Na svako samoubistvo dolazi 25 ljudi koji ga pokušaju i mnogo više onih koji imaju ozbiljna razmišljanja osuicidu. Samoubistvo je rezultat konvergencije genetskih, psiholoških, socijalnih, kulturnih i drugih rizičnih činilaca, ponekad udruženih sa iskustvom traume i gubitka. Ljudi koji oduzmu sebi život predstavljaju neujednačenu grupu, sa jedinstvenim, složenim I višestrukim uzročnim uticajima koji prethode samom završnom činu. Takva heterogenost predstavlja izazov za eksperte koji se bave prevencijom samoubistva. Ovi izazovi se mogu prevazići usvajanjem pristupa u prevenciji koji je na više različitihnivoa i kohezivan.
Sprečavanje samoubistva je često moguće i bilo ko može biti ključan u tome. Možete uticati na promenu okolnosti kao član zajednice – kao nečije dete, prijatelj, kolega ili komšija. Mnogo je stvari koje možete učiniti svakog dana, ali isto tako i na sam Svetski dan prevencije samoubistva. Možete uticati na povećanje svesnosti o ovoj temi, edukovati sebe ili nekog drugog ouzrocima i upozoravajućim znacima samoubistva, pokazati saosećanje i brigu za one koji su pod određenim rizikom u vašoj zajednici, preispitivati predrasude o samoubistvu, suicidalnom ponašanju i problemima sa duševnim zdravljem i deliti sopstvena iskustva.
Ljudi često oklevaju da se mešaju, čak i ako su veoma zabrinuti za nekoga. Mnogo je razloga za to, a jedan od njih je strah da neće znati šta da kažu. Međutim, važno je upamtiti da nema jasnih i brzih rešenja. Osobe koje su prošle kroz epizodu intenzivnog razmišljanja o samoubistvu često navode da nisu tražile neki poseban savet, nego saosećajnost i empatiju od drugih, kako bi im to pomoglo da drugačije posmatraju okolnosti i krenu ka oporavku. Još jedan faktor koji odvraća ljude od početka razgovora jeste da se brinu da će pogoršati situaciju. Opet, ovo oklevanje je razumljivo, prolazak kroz temu samoubistva je težak i postoji predrasuda da razgovor o samoubistvu može nekom dati ideju da to uradi ili predstavljati okidač za sam čin izvršenja samoubistva. Dokazi govore da to nije slučaj. Mnogo je verovatnije da će briga i slušanje bez predrasuda više pomoći da se stres smanji nego što će pogoršati situaciju.
SAMOUBISTVO NE MORA DA SE DOGODI!
Iskren i neosuđujući razgovor u kom osobu pažljivo slušamo i prihvatamo je bez osude može biti od velikog značaja za njeno sagledavanje situacije u kojoj se nalazi.
Na kraju, ako postoji neko za koga ste zabrinuti, odvojite minut i posvetite ga toj osobi. To može promeniti njihov život.
ZJZ “Timok” Zaječar
Centar za promociju zdravlja
KOMENTARI