Povodom obeležavanja Svetskog dana zdravlja 7. aprila, pod sloganom „Depresija–hajde da razgovaramo“ održana je centralna manifestacija na zaječarskom trgu u organizaciji Zavoda za javno zdravlje „Timok“ Zaječar, Crvenog krsta Zaječar, Preventivnog centra Doma zdravlja i medicinske škole Zaječar. Tom prilikom vršena je kontrola zdravlja (merenje krvnog pritiska i koncentracije šećera u krvi) i pružani su saveti građanima Zaječara.
Podeljen je i zdravstveno-edukativni materijal, dok su učenici srednje Medicinske škole radili anketiranje ( PHQ 9 upitnik) građana.
Takođe, Svetski dan zdravlja je obeležen i u prostorijama Crvenog krsta Zaječar u saradnji sa Odeljenjem za promociju zdravlja,,Timok,, Zaječar i Preventivnim centrom Doma zdravlja. Obavljeno je anketiranje korisnika narodne kuhinje Crvenog krsta o socijalnom i zdravstvenom statusu, uslovima života i uticaja na psihičko zdravlje.
Pored uobičajenih stresora koji pogađaju živote svih ljudi, mnoge starije osobe gube sposobnost da žive nezavisno zbog smanjene pokretljivosti, hroničnog bola, slabosti ili drugih mentalnih ili fizičkih problema i potrebna im je neka forma dugotrajne nege. Za starije osobe je i verovatnije da će prolaziti kroz iskustva kao što su žalost zbog gubitka bliske osobe, pad socioekonomskog statusa usled penzionisanja ili invaliditet. Sve ovo su faktori koji mogu dovesti do izolacije, gubitka nezavisnosti, usamljenosti i psihičkog poremećaja. Simptomi depresije kod starijih osoba se često previđaju i ne bivaju lečeni jer se poklapaju sa drugim problemima sa kojima se stariji susreću. Pored toga, probleme sa mentalnim zdravljem zdravstveni profesionalci i same starije osobe ređe prepoznaju, a stigma povezana sa mentalnim bolestima čini da ljudi nerado traže pomoć.
Lečenje i preporuke
Depresija se može lečiti kroz različite vidove terapije: psihološke (razne psihoterapijske tehnike), farmakološke (korišćenje lekova, najčešće antidepresiva), socioterapijom, a najčešće ili kombinacijom svih modaliteta terapije.
Imajući ovo na umu, mnogo je toga što države i pružaoci zdravstvene zaštite mogu da preduzmu kako bi pomogli starijim osobama sa depresijom i unapredili njihovo mentalno zdravlje. Ovi napori treba da sa jedne strane direktno podupru mentalno zdravlje starijih a sa druge da se pozabave širim faktorima koji na njega utiču uključujući:
-programe promovisanja zdravog starenja kroz povećanu fizičku aktivnost, bolju ishranu, manje cigareta i upotrebu alkohola
-obezbeđivanje pristupa lečenju i podršci
-osiguravanje bezbednosti starih osoba
-obezbeđivanje sigurnosti prihoda kroz bolji pristup socijalnim penzijama
-pomaganje socijalne inkluzije i socijalnog angažovanja starijih
-prepoznavanje i podržavanje pružalaca nege starijim osobama, od kojisu mnogi i sami starije osobe
-iskorenjivanje (ageism) predrasude i diskriminacije bazirane na godinama.
Odsek za promociju zdravlja ZJZ „Timok“
Ana Točević, sociolog
KOMENTARI