Borski okrug: ”Naša mladost, tuđa radost” (18)
BORSKI OKRUG-U proteklih 5-6 godina veći broj borskih osnovaca ode na dalje školovanje van teritorije naše opštine, nego što u nju na školovanje dođe. Do pre par godina, 30-40 dece je odlazilo i upisivalo srednje škole u drugim sredinama, ali se ta brojka postepeno smanjivala. Jedan deo svršenih osnovaca sa teritorije Timočke Krajine, pretežno iz Sokobanje i Majdanpeka, dolazi i upisuje srednje škole u Boru.
Broj učenika koji srednje obrazovanje nastavljaju van Bora, i onih koji u Bor dolaze, se postepeno izjednačavao, da bi u tekućoj školskoj godini došlo do prevage, odnosno 58 učenika je došlo, a 46 je otišlo iz Bora, kaže za ”Timočke” Radiša Petković, koordinator rada osnovnog obrazovanja u Boru.
-Trend odlaska na školovanje u drugim gradovima borskih osnovaca traje decenijema. Najčešće upisuju Medicinsku školu u Zaječaru, a ranijih godina je interesantna bila Šumarska škola u Kraljevu i PTT srednja škola u Beogradu, ali se taj trend smanjio, na šta su verovatno uticale finansijske mogućnosti. Još uvek postoji veliko interesovanje za upis u Poljoprivrednu školu u Negotinu, koja, pored Medicinske škole u Zaječaru, definitivno, odvlači najveći broj dece iz Bora-kaže Petković.
Po njegovim rečima, generalno gledano, smanjuje se broj svršenih osnovaca koji odlaze na školovanje van Bora: zbog smanjenja broja dece, iz ekonomskih razloga… Za medicinsku školu i gimnaziju se opredeljuju najbolji učenici, a najveći broj dečaka, nevezano za uspeh, se opredeljuju za mašinsku školu.
-Kao direktor borske OŠ ”Branko Radičević”, mogu da kažem da mi godinama unazad radimo anketiranje dece i pružamo savete roditeljima. Odgovorno mogu da kažem da ne postoji zadovoljstvo onim što nadležno ministarstvo dozvoljava kao profil srednjeg obrazovanja u Boru. Ni izbliza mi u Boru nemamo sve profile koji današnju decu interesuju. Primera radi, ministrstvo ne dozvoljava da se u Boru otvori medicinska škola, iako je interesovanje veliko, jer takva škola postoji u Zaječaru. Smatram da je ministarstvo jako kruto kada su u pitanju novi obrazovni profili, a činjenica je da interesovanje dece za neke postojeće profile jenjava, na šta treba dodati da se između dva popisa-pa sve do danas, bukvalno, prepolovio ukupan broj dece- smatra Petković.
Kao dugogodišnji koordinator osnovnog obrazovanja u Boru, Petković ističe da postoje nagoveštaji pozitivnih promena, da postoji podrška lokalne samouprave, ali i da se sve više radi na tome da se u saradnji sa velikim kompanijama profilišu obrazovni kadrovi koji su po meri tržišta rada. U ovom trenutku, kaže Petković, ni izbliza nemamo precizne podatke šta od obrazovnih profila treba našoj privredi.
-Uloga obrazovnog sistema je da školuje mlade za buduće zanimanja, za rad u raznim profilima od interesa za društvo u celini, a ne za biro rada. Svi vidimo da država promoviše dualno obrazovanje, i to je dobro, ali čini mi se da nismo dobro sagledali sve aspekte: od postojećeg ekonomskog stanja,demografskog, stanja u privredi, do dugoročnijeg sagledavanja svetskih i naših trendova. U postojećem stanju, u nedostatku radnih mesta, veliki broj dece se opredeljuje za dalje školovanje, i upisuje fakultete, u nadi da će time povećati šanse da se u perspektivi zaposli- zaključuje Petković.
S jedne strane, tokom rada projektnog tima, uverili smo se da postoje mnoge strategije reforme školstva, od lokalnog do državnog nivoa-samo je sve njih pregazilo vreme, ali smo se i sami uverili u ničim opravdanu ”krutost” onih koji na raznim nivoima rade, ili treba da rade, na sagledavanju stanja i prikupljanju informacije, kako bi se odredila pravilna strategija reforme obrazovanja -po meri mladih i potrebe privrede.
Prosto je neverovatno da se načelnik Borskog okruga, koga smo u više navrata, pisanim putem i u telefonskom razgovoru, kontaktirali, pozove na, navodnu, zabranu državnih organa da nam učini dostupnim bili koji podatak koji poseduje, a koji se tiče informacija o ažuriranom stanju u obrazovanju. I nadležna osoba Školske uprave za Timočku Krajinu, sa sedištem u Zaječaru, nas je uputila na ministarstvo, a na dopis koji smo uputili ministarstvu nikada nismo dobili odgovor.
Možda odgovor leži u sledećoj tabeli, koju smo kreirali na bazi informacija koje se nalaze na sajtu Republičkog zavoda za statistiku(RZS).
Da se podsetimo, po popisu stanovništva iz 2002. godine u Borskom okrugu je živelo 146.551 stanovnika: Bor- 57.140; Kladovo- 23.613; Majdanpek- 23.703 i Negotin- 43.551 stanovnika.
Po popisu iz 1991. godine, Srbija je imala 7.595.636 stanovnika. Po proceni iz januara 2017. godine ta brojka je spala na 7.040.272 stanovnika, što je za 555.364 stanovnika manje. Prosečan broj živorođene dece u Srbiji, po najnovijim podacima, na 1.000 stanovnika je 9,2, a umrlih 14,3 odsto. U Beorgradu se, po istoj metodologiji računanja, rodi 10,7, a umre 12,4 stanovnika. U Borskom okrugu je stopa rađanja 7,1, a stopa mortaliteta 18,3 odsto.
Obrada: ”Timočke”, projektni tim;
izvor:RZS ;
foto: arhiva ”Timočke”
Projekat: Borski okrug: ”Naša mladost, tuđa radost” , sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja . Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
KOMENTARI