Borski okrug: ”Naša mladost, tuđa radost” (15)
BORSKI OKRUG-’’E, tu dolazimo do našeg problema vezanog za obrazovanje. Neko ko je kod nas diplomirao arheologiju ovako razmišlja: ’’Ili ću se zaposliti u nekom muzeju, ili ću ići da kopam neke iskopine, ili ću doživotno biti nezaposlen i smatraću da je država bila dužna da napravi muzej u kome bi ja radio’’. Ali to zaista nije više tako’’, rekla je, pored ostalog, prof. dr Srbijanka Turajlić, na tribini ’’Pisma iz Evrope-pitanje za društvo i odgovori iz obrazovanja’’, održanoj početkom oktobra u Boru.
Turajlićeva je iz svog ugla i ogromnog iskustva pokušala da opiše obrazovni sistema kod nas i u svetu, ukaže na naš loš obrazovni sistem i školovanje mladih ljudi za tržište rada, a ne za potrebe privrede i društva u celini.
”Mi u Srbiji smo trenutno pred najavom uvođenja dualnog obrazovanja, za koje mnogi tvrde da je izvor zapošljavanja, a ja tvrdim, i nisam jedina, da je izvor socijalne nejednakosti. Dualno obrazovanje nije naš izum. O njemu je u Evropi rađena i vrlo opsežna studija, koja se u prevodu zove ’’Most preko uzburkane vode’’. Ozbuljno je otvoreno pitanje da li bi to moglo da bude rešenje za smanjivanjem nezaposlenosti u Evropi. U Evropi svega tri države imaju klasično dualno obrazovanje, to su : Austrija, Švedska i Nemačka. U nekim drugim državama postoje neke druge modifikacije. Kod nas se , bar se meni tako čini, zagovara varijanta šegrtovanja, što smo mi već pre ko zna koliko decenija već imali. Naravno, šegrt, po pravilu, ima ugovor i za svoj rad prima nadoknadu. U Nemačkoj svaki ’’šegrt’’ ima status zaposlenog i njegova prava štiti i zakon o radu. Kod nas status ’’šegrta’’ Zakon o radu ne prepoznaje.”
”Istraživanje je pokazalo da se u početnoj, kratkoročnoj, fazi oni koji su prošli dualno obrazovanje brže zapošljavaju. Ali nakon 10-15 godina se njihove šanse izjednačavaju sa onima koji su prošli proces opšteg obrazovanja. U daljem periodu oni koji su prošli kroz dualno obrazovanje postaju sve više nezapošljivi, što je vrlo logično jer se promenila tehnologija, i to što su oni tamo nekada naučili više nikome ne treba.”
”Primera radi, automobile više ne popravljaju oni koji su šegrtovali kod dobrog auto-mehaničara, automobili se danas popravljaju uz pomoć kompjutera. Jednostavno, te mlade ljude koji prođu proces dualnog obrazovanje niko nije podsticao da sami uče, da rade na svom usavršavanju.”
”Države, koje svoj obrazovni sitem baziraju na afirmaciji opšteg obrazovenja, postižu veći ekonomski rast privrede. Po meni je dualno obrazovanje ’’klanje vola’’ zbog kilograma mesa, odnosno pokušaj da se postigne kratkoročan efekat sa nesagledivim dugoročnim negativnim posledicama.”
U Evropi Finska ima najbolji sitem obrazovanja. Tu su, za razliku od, recimo, Nemačke i Austruje, socijalne razlike u obrazovanju najmanje. U Nemačkoj deca gastarbajtera, koji rade poslove koji obični Nemci neće da rade, se usmeravaju da se obrazuju za jednostavnije poslove. Mala je prohodnost većine takve dece prema studiranju i visokom obrazovanju- mora neko i da radi. Finski sitem je sistem koji smo mi imali u bivšoj Jugoslaviji:sistem po kome su svi bez obzira na socijalne razlike, sve do najudaljenijeg zaseoka u provinciji mogli da se pod istim uslovima upišu na fakultet, koji je država finansirala. E toga više u budućnosti kod nas neće biti. Naravo, to neće važiti za decu onih koji će imati da plate visoko obrazovanje svojoj deci na privatnim i skupim fakultetima. Sistem u kome vlada partokratija obrazovani i talentovani mladi ljudi ne bivaju prepoznati, važnija je veza i, nažalost, partijska pripadnost.”
”Proces propadanja obrazovnog sitema je dug, ali je proces reforme još mnogo duži. On se ne može obaviti u jednom izbornom ciklusu od četiri godine koliko je neka partija na vlasti. Zato političari ne žele da rizikuju i upuste se u reforme obrazovanja. Zato se u našim srednjim školama još obrazuju deca za zanimanja koja više nikome nisu potrebna.”
”I na karaju, navešću vam primer iz Hrvatske, koja je članica EU. U Hrvatskoj, lično su mi rekli kada sam nedavno bila tamo, ni jedno dete, ni jednog profesora sa Zagrebačkog sveučilišta ne studira u Zagrebu. Svi studiraju u Evripi, što govori, naravno, o tome šta ti profesori misle o fakultetima na kojima uče tuđu decu.”
Obrada: ”Timočke”, projektni tim
Projekat: Borski okrug: ”Naša mladost, tuđa radost” , sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja . Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
KOMENTARI