Timočke

Po nepisanom pravilu više od  dve decenije svaki  dolazak Ljubomira Gušatovića s proleća u zavičaj  povezuje se sa brojnim donacijama koje humanitarac iz Evropskog Ljubičevca daruje sunarodnicima u matici. Tako je i ovog maja  Gušatović donirao  Zdravstvenom centru ” Kladovo ” 300 posteljina , termoakumulacionu peć snage 3,5 kilovata, akumulatorsku mašinu za čišćenje podova i 16 računara.

– Naša saradnja traje dvadeset godina i zahvaljujući Gušatoviću lakše se borimo sa nemaštinom. Sistematski rešavamo deo po deo najakutnijih problema i poboljšavamo uslove rada. Osim naše, značajnu pomoć su dobile i druge zdravstvene ustanove u našem okruženju-istakao je dr Borislav Petrović direktor ZC Kladovo.

Novu  radost u skromnom domu  devetočlane porodice Nikolić u Novom Sipu kod Kladova  u kome odrasta sedmoro  dece unela je donacija  iz   Danske. Kombinovani šporet na struju i plin, stolice, posteljina, igračke samo su deo iz donacije koju je Nikolićima uručio Gušatović .Majka Živadinka  neprestano se bori  za bolje uslove života svoje porodice. Svis u se obradovali poklonima, a najmlađa ćerka  Milica  najviše igračkama, posebno rolerima koji su se našli u paketu pomoći koja je dopremljena iz daleke Skandinavije.

-To nije prvi put da nam pomaže Ljubomir Gušatović. Kada nemamo rešenja za bilo koji problem tu je čika Ljuba da nam olakša život – ističe majka Živadinka.

Gušatović je obradovao i Svetlanu Vuković i Miroslava Poljakovića kojima je sve što su u zajedničkom životu stekli izgorelo u  požaru, koji je minulog  avgustovskog popodneva zahvatio baraku preko puta kladovske elektrodistribucije u kojoj su živeli. Nameštaj, odeća i obuća, fotografije i druge uspomene pretvorili su se u pepeo. Od tada traje njihova borba da se koliko toliko skuće, kucali su na mnoga vrata,ali kako kažu sve bilo je uzalud. Kada su izgubili svaku nadu, njihovu muku prepoznao je Ljubomir Gušatović koji im je pomogao.

– Oni su ostali na ulici pod vedrim nebom. Ljudi dobre volje su im pritekli u pomoć ,ali to nije bilo dovoljno. Donirao sam im kauče, komodu, tepihe i srećan sam ako sam pomogao da se reši bar deo njihovih problema. Naši sunarodnici koji žive i rade daleko od rodnog kraja  uvek  su spremni su da pomognu matici – istakao je Ljubomir Gušatović i dodao da ima nesebičnu podršku prevozničke forme Top – Turist čijim autobusima , sa Severa Evrope pomoć stižu u rodni kraj.

Studenti iz Srbije imaju brojne šanse za studiranje u EU, ali je neophodno da se detaljno i pravovremeno informišu o tome. Rečeno je na prvom javnom razgovoru “Studiraj, putuj, upoznaj EU” koji je u saradnji sa ovdašnjom bibliotekom “Dositej Novaković” organizovao tim projekta “Euteka – EU u vašoj biblioteci”. Slični razgovori će, kažu nadležni, biti organizovani u 21 biblioteci širom Srbije sa ciljem da biblioteke postanu mesta za informisanje građana o svim važnim temama vezanim za EU.

– Informacije o prilikama za studiranje kao i izvori stipendiranja, dostupni su na internetu i srednjoškolci treba da se detaljno informišu o tome kako bi našli najbolju opciju za sebe- istakao je srednjoškolcima Naim Leo Beširi, ekspert iz Tima Evropa Srbija, koji je postiplomske studije završio na Evropskom koledžu u Brižu, upoznavši ih, između ostalog i sa programom “Erazmus plus”.

Učesnici ove javne debate Jelena Milešević, istraživačica na Institutu za medicinska istraživanja, nekadašnji postdiplomac Univerzitetu u Gentu, kao i Danko Nikolić, član Tima Evropa Srbija i direktor „Zaječarske inicijative“ upoznali su negotinske đake i sa osnovama obrazovanja u zemljama EU.

-Važno je da znate da imate priliku da studirate u Evropi, da treba da se informišete, da se interesujete za to koje fondacije obezbeđuju stipendije, da budete uporni i ne bojite se da komunicirate sa zaposlenima na univerzitetima – istakla je Jelena Milešević.

Sela Urovica i Slatina konačno su, posle više od tri decenije, dobila – asfalt. Reč je o deonici puta Slatina-Urovica, dugoj dva i po kilometra, koja je godinama rak rana ovih sela, jer je bila u izuzetno lošem stanju. Radove, vredne preko 20 miliona dinara, izvele su ekipe zaječarskog preduzeća za puteve. U Urovici ističu da očekuju da do jeseni asfaltiraju i 300 metara dugu deonicu puta od ulaska u selo do mosta u centru.

-Ispunili smo očekivanja i zahteve građana i to u kratkom vremenskom roku. Ova deonica puta je bila u veoma lošem stanju, ali je u saradnji sa republičkim organima i Preduzećem za puteve Srbije, ovaj problem sada rešen i mogu da se zahvalim, ne samo ljudima sa kojima sam bio u kontaktu i koji su omogućili da se ovaj problem reši, već i gospodinu Radivoju Petrikiću, koji je pomogao svojim delovanjem, da zajedničkim nastupom ostvarimo sanaciju ovog puta– istakao jeJovan Milovanović, predsednik opštine Negotin, koji je zajedno sa svojom pomoćnicom za saradnju sa mesnim zajednicama Aleksandrom Veličković obišao radove.

Lokalna samouprava najavila je da će uskoro, u okviru sanacije puteva koji su u republičkoj nadležnosti, početi radovi na deonici od raskrsnica za Mokranje prema Rajcu, prvo u dužini od četiri kilometra, a onda i čitave deonice prema Rajcu. kao i da je u planu i sanacija puta Negotin – Zaječar.

Oko 300 borskih maturanata proslavilo je u utorak kraj školovanja. Maturanti su prošetali glavnom ulicom gde su pozdravili sugrađane, a veselje nastavili u amfiteatru kod Doma kulture uz  igru i koncert Tropiko benda.

Maturanti iz četiri srednjih škola plesali su u centru grada engleski valcer i pingvin dens, a veselje nije moglo da prođe i bez vlaškog kola. Uživajući uz muziku, pevali su, grlili se, fotografisali.

– Ovo je jako lepa manifestacija koju smo svi zajedno pripremali. Dosta smo vežbali i trudili se da uveličamo ovaj događaj. Osećanja su mi pomešana, radujem se što sam završio srednju školu uspešno, ali mi je i žao jer je gotovo. Odlučio sam da upišem Pravni fakultet u Nišu, a najviše ću pamtiti razrednog starešinu Violetu Trajković koja  je bila  pravi drug i prijatelj svim učenicima – kaže Marko Poturica iz Ekonomsko – trgovinske škole.

„Razredna nam je bila Mira, pravimo čudo od papira“, „Gimnazijalci ne idu u pakao“, Zaslužih ovu diplomu, za sledeću štekam lovu“, Bolje jack u ruci nego traljava dvojka u struci“, „Situacija je alarmantna“, samo su neki od natpisa koji su krasili majice koje su nosili maturanti.

– Fenomenalno je sve organizovano. Druženja ću pamtiti zauvek.  Studiraću zaštitu na radu u Nišu i tužna sam jer je svemu došao kraj  – kaže Jovana Jovanović, učenica Tehničke škole.

Ovogodišnji ples maturanata organizovali su lokalna samouprava, borske srednje škole i Centar za kulturu.

– Zadovoljni smo jer je svaki put  bolja organizacija, i u planu je da ovo postane tradicija. Nastavnici su vežbali sa učenicima mesec dana koji su u velikom broju želeli da učestvuju u ovoj manifestaciji – kaže Milovan Božović, koordinator rada ovdašnjih srednjih škola.

Veselje je uveličao koncert Tropiko benda.

– U jako dobrom sećanju pamtimo borsku publiku i grad Bor,  dobre ljude i odličnu hranu. Zadovoljstvo nam je što sviramo za maturante koji završavaju još jednu etapu svog života, nastavljaju dalje i drago nam je da možemo da prisustvujemo ovoj manifestaciji. Nastavljamo da radimo, očekuje nas letnja turneja na crnogorskom primorju, bićemo u Bosni, Hrvatskoj, Makedoniji, radimo na novim pesmama i prikupljanju materijala za novi album – kazao je Aleksandar Cvetković frontmen Tropiko benda.

Završetak školovanja knjaževački maturanti obeležili su i ovog maja uz stari francuski ples kadril.

Na platou ispred Doma kulture sinhronizovano su plesali učenici završnih razreda Knjaževačke gimnazije i Tehničke škole.

Mladim srednjoškolcima obratio se predsednik opštineMilanĐokić.

-Nema većeg zadovoljstva za jedan grad nego kad vidi da još jedna nova generacija stasava. U svoje i u ime vaših roditelja se nadam da ćete nakon završenih fakulteta da se vratite u svoj grad i da znanje i energiju uložite u grad u kome ste rođeni. Želim vam da budete dobri ljudi i da ljubav prema ovom gradu nosite u svom srcu kao i mi stariji. Puno sreće i uspeha u daljem životu, deco – rekao je Đokić.

Nakon plesa, u velikoj sali Doma kulture podeljene su Majske zahvalnice Skupštine opštine Knjaževac učenicima osnovnih i srednjih škola za postignute uspehe.

U Knjaževcu je nedavno  održana konferencija pod nazivom “Poljoprivreda kao biznis i efikasna javno-privatna razvojna partnerstva”. U saradnji sa opštinom Knjaževac, skup je organizovala Agencija za razvoj i preduzetništvo Pčinjskog okruga VEEDA iz Vranja, u okviru programa “Razvoj privatnog sektora u Južnoj Srbiji”.

Projekat se realizuje uz podršku Švajcarske agencije za saradnju i razvoj, pa je na početku konferencije prisutne pozdravila Izabel Perih, direktor SDC kancelarije u Srbiji. Cilj projekta je stvaranje mogućnosti za bolja radna mesta i za dodatne zarade najsiromašnijih slojeva stanovništva.

– Ideja projekta je da se naše lokalne samouprave maksimalno animiraju i uključe u pomoć poljoprivrednicima i to u smislu omogućavanja pristupa novim materijalima, sadnicama, repromaterijalu i mehanizaciji. Ovde smo u lokalnoj samoupravi i knjaževačkoj Agenciji za razvoj pronašli zaista prave partnere za realizaciju projekta – izjavio je Goran Kostić iz Agencije VEEDA, vođa PSD tima.

Formiranje kreditnog rivolving fonda iz koga će se poljoprivrednicima odobravati beskamatne pozajmice, koje bi se kasnije vraćale kroz robu, još jedan je, i to veoma značajan, instrument podrške poljoprivrednicima na ovom području, istakao je predsednik opštine Knjaževac Milan Đokić.

– U saradnji sa SDC-om, stavićemo na raspolaganje poljoprivrednicima ukupno 15 miliona dinara. Naša je želja da se ovaj fond u narednim godinama dodatno dopunjuje sredstvima iz opštinskog budžeta. Sve to ima za cilj da se omogući poljoprivrednicima da se svojom delatnošću bave na jedan bolji, profitabilniji način. Time bismo postigli da se poljoprivreda ne doživljava kao nužno zlo ili dodatna delatnost, već kao osnovno zanimanje i mlađih i starijih Knjaževčana –  rekao je Milan Đokić.

Opštinu Knjaževac je za saradnju sa Agencijom VEEDA i SDC-om preporučila ne samo dobra volja da se ta saradnja ostvari, već i značajni rezultati postignuti u podršci razvoju poljoprivrede na ovom području.

– Opština je izdvojila 7,5 miliona dinara, a partneri na projektu još toliko. Ta sredstva biće prvenstveno namenjena za nabavku mehanizacije i očekujem da će relativno brzo biti stavljena na raspolaganje korisnicima. Ovo je projekat koji će trajati više godina, s obzirom da će se fond obnavljati tako što će poljoprivrednici odobrene pozajmice vraćati na pet godina i to u robi – kaže Dragan Milutinović, direktor Agencije za razvoj opštine Knjaževac.

O svojim iskustvima u saradnji sa Agencijom VEEDA i SDC-om na konferenciji je govorio i Vladimir Bojović, direktor Eko agrara iz Čajetine, gde se takođe realizuje deo ovog projekta.

Svečanom sednicom Skupštine opštine i akademijom u Domu kulture, na kojoj su uručena najviša opštinska priznanja, u Knjaževcu je obeležen Dan opštine.

Brojnim gostima iz javnog, političkog i društvenog života okruga i Srbije, obratio se, najpre, predsednik SO Knjaževac Dragan Mančić.

– Istorija nas uči da nikada nismo bili ničiji podanici, neiskreni i podmitljivi. Siguran sam da nećemo svojim naslednicima ostaviti sliku mlakonja i neodlučnih ljudi. Knjaževac nikada nisu vukle ni lokomotive, ni prazna obećana. Knjaževac se uvek gradio zahvaljujući energičnim ljudima-rekao je Mančić.

O putu, koji je Knjaževac prešao u proteklih godinu dana, značajnim ulaganjima u poljoprivredu, infrastrukturu, obrazovanje, govorio je predsednik opštineMilan Đokić.

– Pre nekoliko godina mi smo najavili bitke našeg vremena – bitke protiv neasfaltiranih ulica, neuređenih škola, zapuštenih njiva. Knjaževac je svoje slatke pobede počeo da ostvaruje, jednu za drugom – rekao je Đokić.

Najviša opštinska priznanja . majske nagrade ove godine dobili su: Javno komunalno preduzeće Standard, Osnovna škola ”Vuk Karadžić” i Škola za osnovno muzičko obrazovanje ”Predrag Milošević”.

– Ovakve nagrade u ovim teškim vremenima, kada je kvalitet svakodnevno na ispitu, važne su za nas. Broj uručenih nagrada i oblasti za koje su dodeljene, govore o tome da se u našoj ”Maloj Veneciji vredno radi –  kazala je u ime nagrađenih direktorka OŠ ”Vuk Karadžić” Dragana Ljubisavljević.

Pohvalnice su primili Gordana Pešić iz MZ Trgovište, Slavoljub Milanović u ime MZ Minićevo i Dalibor Stojanović u ime Fonda za razvoj poljoprivrede. U umetničkom programu, učestvovali su knjaževački hor ”Sveti Stefan kralj dečanski” i Gudači Svetog Đorđa.

Sedamnaesti dan maja Knjaževac obeleževa kao Dan opštine u znak sećanja na datum kada je 1833. godine, posle 437 godina, na ovim prostorima zbačena turska vlast, a tadašnji Gurgusovac zakoračio u budućnost u okviru Srbije, a zajedno sa njom i u tokove razvoja evropske civilizacije.

Povodom 12.maja, Dana opštine Negotin, u spomen na dan kada je ovaj kraj Srbije, 1833. oslobođen od turskog feudalizma, lokalna samouprava je na svečanoj sednici za postignute rezultate u 2015. dodelila i tradicionalna priznanja. Najbolji golman sveta, Predrag Rajković, kapiten omladinske reprezentacije Srbije, laureat „Zlatne rukavice“, sada golman Makabija iz Tel Aviva proglašen je za počasnog građanina Negotina.

– Priznanje koje mi je dodeljeno je velika čast, jer verujem da za sve što sam do sada postigao u karijeri, Negotin nosi velike zasluge. Ovo priznanje je i velika obaveza, a ja ću učiniti sve da u budućnosti moji Negotinci budu još ponosniji na mene- poručio je iz Tel Aviva zlatni negotinski dečko u čije je ime plaketu i ključ Negotina primio otac Saša Rajković, legendarni negotinski branilac mreže.

Majske nagrade, koje uz diplomu predviđaju i novčana sredstva u visini od 91.740 dinara, Jovan Milovanović, predsednik opštine Negotin uručio je: Mlađanu Nedeljkoviću, pripadniku Stanice pogranične policije u Dušanovcu, vicešampionu u bodibildingu i fitnesu na lane održanom Svetskom prvenstvu u Kopru, Dušanu Mandiću, treneru Košarkaškog kluba “Hajduk Veljko” zahvaljujući kojem negotinski mladi sportisti ostvaruju zavidne rezultate, DOO “Nikolić prevoz” iz Samarinovca, SZPMR “Matalj” za značajan doprinos u oblasti privrede, a posthumno je dodeljena i jednom od najtrofejnijih profesora negotinske Muzičke škole, Miletu Paunoviću, osnivaču odseka trube u ovoj školi.

-Naš grad i opština imaju čime da se podiče. Znamenitim sugrađanima, uspešnim pojedincima, vinu koje je upravo dobilo oznaku geografskog porekla „Negotinska Krajina“, sportistima, stonoteniserima, gimnastičarkama, košarkašima, uspešnim đacima, poljoprivrednicima, preduzetnicima. Naš zadatak je da stvorimo uslove kako bi se ostvarivali još bolji rezultati u svim oblastima. Težak je to zadatak ali ćemo zajedno, verujući u napredak to najbolje uraditi – rekao je, tom prilikom, Milosavljević.

Majske povelje i novčanu nagradu u visini od 45.870 dinara za rezultate ostvarene u raznim oblastima obrazovanja, dr medicine Ljubisav Božilović, predsednik Skupštine opštine Negotin uručio je: Mladenu Stankoviću, maturantu gimnazije za filmsko stvaralaštvo, Ana Mariji Danilović, maturantu muzičke škole, državnoj prvakinji u sviranju trube, studentu Medicinskog fakulteta Davidu Matejeviću koji u dosadašnjem školovanju ne zna za ocene manje od desetke, Nikoli Đurđiću, učeniku prvog razreda gimnazije, dobitniku brojnih nagrada iz matematike, fizike, biologije, hemije, engleskog jezika, programiranja i šaha, kao i Aleksi Damnjanoviću koji je na republičkoj smotri najuspešnijih pismenih zadataka osvojio drugu nagradu.

-Želja nam je da opštinu Negotinu vratimo na mesto koje joj pripada na mapi Srbije, a da bismo to i ostvarili, moramo svi da se uključimo i damo svoj doprinos. Opština Negotin, podstiče, uvažava i nagrađuje vredne rezultate ljudi koji danas, na razne načine, pomažu svoj grad, doprinose njegovom ugledu i  imenu – istakao je dr Božilović

Vatrogasci iz Bad Sodena donirali su Negotincima vatrogasno vozilo, kapaciteta 5.000 litara vode. Ovo polovno vozilo iz Nemačke spada u red multifunkcionalnih, jer osim za gašenje požara vodom ili penom, može da koristi i u slučaju poplava, a zbog pogona je naročito pogodno za brdsko-planinski reon, gde i inače ima najviše intervencija.

– Očekujemo da pripadnici Vatrogasno-spasilačke jedinice Negotin ubuduće još efikasnije intervenišu u slučaju požara i tako štite građane od ove, ali i drugih elementarnih nepogoda – rekao je prilikom primopredaje vozila predsednik Opštine Negotin Jovan Milovanović.

Ključeve vatrogasnog kamiona, testiranog i na pokaznoj vežbi na hidroelektrani “Đerdap dva” u ime sedmočlane delegacije iz Bad Sodena predao je opštinskim zvaničnicima Sven Grize, komandir Vatrogasne jedinice u ovom nemačkom gradu, petnaestak kilometara udaljenog od Frankfurta na Majni. Donacija i poseta nemačkih vatrogasaca Negotinu rezultat je saradnje Negotinca Bratislava Pajića, koji je vatrogascima u Bad Sodenu predložio da ovo polovno vozilo, koje je tokom karijere prešlo 14.000 kilometara, pošalju u Negotin

-Daleko od toga da je to najmodernije vozilo, ali će našem gradu mnogo koristiti jer ovdašnji vatrogasci nemaju vozilo sa tako velikim kapacitetom – istakao je Pajić.

Opština Negotin je, inače, finansirala proceduru oko preuzimanja i registracije vozila.Pozakonu o donacijama ovo vozilo će biti u vlasništvu lokalne samouprave naredne tri godine, a koristiće ga Vatrogasno-spasilačka jedinica Negotin. Ceremoniji primopredaje, osim nemačkih i negotinskih vatrogasaca, prisustvovali su i Perica Brložanović, komandant bataljona Odeljenja za vanredne situacije u Boru i njegov zamenik Ivan Janković.

Plovna dizalica “Soča” Beogradskog preduzeća “PIM” sa devet metara rečne dubine  izvukla je iz Dunava potonuli brod- radionicu “Miljacka ” JRB.  Do potonuća je došlo 25. aprila u ranim jutarnjim časovima zbog  jakog vetra koji je stvarao velike talase. Iskusna posada “Soče” rutinski je obavila posao na mestu  kod pristana gde je matica reke veoma brza.

Teški ronici su najpre Miljacku opasali čeličnim užadima, a iz vode je u prvoj fazi izvučen krmeni deo  koji je fiksiran za baržu .Naredna faza bila je ispumpavanje vode, a to je olakšalo izvlačenje pramčanog dela iznad vode velike reke.

– Posada Soče je veoma iskusna na tim poslovima i izvlačenje potonulog objekta za njih nije bio veliki izazov iako se kompletna operacija sprovodila fazno , a jedina otežavajuća okolnost bili su udari vetra tako da je posao potrajao.Naš sledeći korak je da se Mljiacka odvuče u remontnu radionicu kako bi se sanirala oštećenja. Najvažnije je da niji bilo žrtava, materijalna šteta se procenjuje, ali je olakšavajuća okolnost da na plovećoj radionici nije bilo mnogo vrednog alata i opreme. Vrlo brzo Miljacka će ponovo biti u funkciji – kazao je Mladen Grujić pomoćnik direktora JRB.

Brod  Miljacka je servisna radionica  dug 28,75  i visok 6,3 metara i  služi za popravku drugih brodova. Dubina Dunava na mestu na kome je  brod potonuo  veća  je od 10 metara.

Zahvaljujući podršci lokalne samouprave i razumevanju porodice  Šarić, koja je rešila  svoj stambeni status ,Lorena Zoranović samohrana majka troje dece koja su ostala bez oca  dobila je krov nad glavom.Ona i mališani su sada smešteni u zgradi u naselju Pesak u stambenoj jedinici površine 36 kvadrata.

– Gubitkom supruga i oca ostali smo gotovo na ulici, bez stana i redovnih primanja. Na našu sreću naišli smo na razumevanje ljudi dobre volje i čelnika lokalne zajednice koji su prepoznali našu nevolju i učinili su nam život podnošlivijim.Moja deca sada imaju svoju sobu, kupatilo i dom pun topline – sa suzama u očima govori Lorena Zoranović .

Predstavnici lokalne zajednice,Komesarijata za izbeglice i Centra za Socijalni rad, pronašli su rešenje za četvoročlanu porodicu koja se oslobodila podstanarskog života.

– U vremenima teškim svaka pomoć je dragocena, shvatili smo težinu problema i uspeli smo da udomimo majku sa troje dece. Doprinos tome dala je i porodica Šarić koja se iselila iz stana u novu kuću i time stvorila uslove da pomognemo samohranoj majci-istakao je Jovan Stingić načelnik Opštinske uprave.

Lokalna samouprava nastoji da pomogne svim porodicama koje žive na rubu egzistencije.

-Naša je moralna obaveza bila da sklonimo decu sa ulice, nakon tragedije koja ih je zadesila .Nastojimo da pomognemo svima  tako da  će uskoro  krov nad glavom dobiti i majka sa tri kćeri koja se bori za život teško bolesne najmlađe devojčice Gordane (2) .Iako su naše mogućnosti limitirane uspevamo da rešimo status naših socijalno najugroženijih sugrađana – dodao je dr Dragan Budujkić predsednik opštine Kladovo.

Zgrada u naselju “Pesak ” sa 15 stambenih jedinica predata je na upotrebu septembra 2011. godine.Radove je finansirao Biro za populaciju , izbeglice i migracije SAD, radove je sproveo  Danski savet za izbeglice, uz podršku Komesarijata za izbeglice Republike Srbije.

Vlasnik zgrade je opština Kladovo, a korisnik Centar za socijalni rad. U njoj sada živi i Lorena Zoranović sa troje mališana kojima je  novom stanu Vaskršnje praznike prigodnim poklonima čestitala  Kompanija “Tekijanka”, koja je uz četvoročlanu porodicu stala od onog momenta kada su ostali bez supruga i oca.

Ovdašnjim poljoprivrednicima čija su domaćinstva stradala u poplavama pre dve godine, kao i onima kojima su led i mraz oštetili zasade uručena je pomoć Evropske unije, koja u saradnji sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija i lokalnim samoupravama, ovu akciju organizuje već dve godine.

-Prikupljanje prijava je otpočelo krajem prethodne godine, kada su se poljoprivredni proizvođači opredeljivali za jedan od 23 ponuđena paketa pomoći. Paketi pomoći su bili različiti, od semena za setvu, sadnica voćaka, koncentrovane stočne hrane, pa do različite opreme, kao što su na primer oprema za navodnjavanje, plastenike, oprema za mužu, košnice i drugo.  U okviru ove pomoći krajem prošle godine objavljen je poziv svim proizvođačima opštine Negotin koji su imali štete u poljoprivredi od poplava 2014. godine i drugih elementarnih nepogoda, tačnije „ledoloma“, koji su bili prisutni u nekoliko sela opštine Negotin,  da popune Prijavne formulare radi ostvarivanja prava na pomoć – kaže diplomirani inženjer voćarstva i vinogradarstva Dejan Stefanović iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Negotin, inače član Opštinskog veća.

U opštini Negotin pomoć je dobilo 141 gazdinstvo iz 21 krajinskog sela. Njima je distribuirano ukupno 56.400 kilograma NPK đubriva, 194 džaka kukuruza, 680 kilograma semena lucerke i 200 kilograma semena deteline.

Poljoprivrednici su dobijali jedan od tri paketa koji su obuhvatali po 400 kilograma đubriva, a u zavisnosti od toga koja je kultura stradala po dva džaka kukuruza, ili po 20 kilograma deteline ili lucerke. Paket kukuruza i đubriva je dobilo 97 poljoprivrednika, paket lucerke i đubriva 34, a paket deteline i đubriva 10 poljoprivrednika.

-Za pomoć se prijavilo 315 gazdinstava iz Negotina i 28 sela opštine i ona je svima odobrena. Sada ju je dobilo 141 gazdinstvo i time je završena samo prva faza pomoći koju će poljoprivrednici dobiti tokom 2016.godine.  Narednu raspodelu paketa pomoći očekujemo u maju, kada je najavljena isporuka stočne hrane. Tokom leta biće isporučeni paketi opreme, a pakete semena za jesenju setvu i voćnih sadnica poljoprivrednici će dobiti u jesen pred setvu pšenice odnosno sadnju voćaka– dodaje Stefanović.

Bogato kulturno nasleđe Negotinske Krajine, od praistorijskog doba, preko ostataka Rima, do srednjeg veka i spomenika iz novije istorije, uz brojne kulturne, etno i muzičke manifestacije, načinile su ovaj kraj jednim od najatraktivnijih turističkih destinacija u oblasti kulturnog turizma Istočne Srbije. Uz to i činjenica da je ovo područje i bogomdano za uzgoj grožđa, pšenice, ali i drugih kultura, da neka od njenih područja poput Vratne, Rogljeva i Rajca predstavljaju i prave oaze netaknute prirode, dodatna su atrakcija turistima iz cele Srbije.

-Sa aspekta zdrave ishrane i zdrave prirodne sredine, može se reći, da je turizam životno zavistan od poljoprivrede, mada, s druge strane, direktno ili indirektno podstiče razvoj poljoprivrede. Agroturizam predstavlja vid turizma usmeren na suštinska pitanja, zdravu ishranu turista i boravak u zdravoj sredini, kroz integralni razvoj poljoprivrede, uvažavajući aspekte održivosti – ističe dipl. inženjer Zorica Petkanić, stručni saradnik za tehnologiju biljnih proizvoda negotinske Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Negotin.

Ako se posmatra sa stanovišta prirodnih potencijala, opština Negotin sa velikim oblastima pod šumom, bogatom florom i faunom, pruža i izuzetne prirodne mogućnosti za izvoz specifičnih ekoloških proizvoda kao i za razvoj lovnog, izletničkog, planinskog i svih ostalih vidova turizma koji u sebi sadrže i primenu ekoloških principa.

-Pre svega, agroturizam usmerava ukupan agrokompleks ka održivom razvoju, proizvodnji zdrave hrane i njen plasman na tržištu. Poljoprivredne delatnosti u ovom kontekstu nisu povezane  samo sa obradom zemlje i proizvodnjom hrane, nego i sa upravljanjem životnom sredinom, kao i pružanjem usluga lokalnoj zajednici i čitavom društvu, što sve doprinosi racionalnijem korišćenju prirodnih potencijala, suzbijanju prekomerne koncentracije privrede u gradovima, zaustavljanju negativnih migracionih kretanja i oživljavanju i razvoju sela – dodaje Petkanićeva.

Uz veću proizvodnju i veći plasman poljoprivrednih proizvoda stiču se uslovi i za većom zaradom, novim radnim mestima, ali se, a što je i primarni cilj, seoskog turizma, zaustavlja migracija stanovništva zbog nedostatka posla. Time, kažu stručnjaci, selo se podmlađuje, podstiče se prirodni priraštaj stanovništva, štiti i valorizuju kulturno istorijske vrednosti.

-Suština ponude u ruralnim područjima jeste boravak u renoviranim seoskim kućama u tradicionalnom stilu sa mogućnošću samostalnog spremanja hrane, upoznavanje tradicionalnih kulturnih vrednosti i običaja i sve to u ekološki zdravoj sredini. Smeštaj i ishrana turista na ovaj način, mnogo su atraktivniji, ekonomski jevtiniji i istovremeno zdraviji od uobičajenog hotelskog smeštaja i ishrane – zaključuje Zorica Petkanić i objašnjava da se poseban značaj agroturizma i njegova prednost vidi upravo u činjenici da je funkcionalan svih 365 dana u godini.

Proizvodnja kvalitetnog žita, voća i povrća je takođe  veoma razvijena u opštini Negotin tako da je višak ovih proizvoda  baza za izvozne projekte  u oblasti proizvodnje zdrave hrane,  ali i dopuna u sve razvijenijoj ponudi u okviru seoskog turizma. Turistima iz cele Srbije, ali i sve češćim svetskim putnicima ponuđen je kvalitetan smeštaj u brojnim domaćinstvima ne samo u Negotinu, već i u Rogljevu, Rajcu, Čubri, Kovilovu, Radujevcu, Karbulovu i na Kusjaku, u kojima gost može da oseti taj poseban šarm u dih tradicionalnog seoskog života na ovim prostorima.

U prisustvu zvanica, gostiju i meštana himnom Bože pravde u kogresnoj sali HE “Đerdap 1” počela je svečana Akademija povodom  26. aprila Dana opštine Kladovo. Hroničari su zabeležili da je pre 149 godina  tog dana, 1867. godine  turska vlast  predala ključeve  tvrdjave “Fetislam ” , artiljerijskom kapetanu Milutinu Jovanoviću.

-To je urađeno bez borbe na bojnom polju, jer je pobedila tadašnja srpska diplomatija.  Istoričari tvrde da od tog dana počinje stvaranje moderne Srpske države – naglasio dr Dragan Budujkić   predsednik opštine Kladovo koji je pre toga sa  saradnicima položio cveće na spomen obeležje na ulazu u srednjovekovnu tvrđavu.

Prvi čovek te podunavske opštine podsetio je na rezultate koji su ostavreni u prethodnom periodu.

– Odgovor na pitanje kako smo i šta radili, dali su građani opštine Kladovo koji su na lokalnim izborima apsolutnu podršku dali listi SNS “Aleksandar Vučić Srbija pobeđuje”. Hvala im  što su nam ukazali poverenje, ali i nametnuli obavezu više da radimo u interesu svih građana. U periodu za nama predali smo na upotrebu montažne kuće izbeglim i raseljenim licima i zatvorili  kolektivni centar Karataš ,ali smo udomili i četiri socijalno najugroženije porodice sa lokala, otvorili smo HISPA centar, uz podršku EPS-a Zdravstvenom centru smo obezbedili hiperbaričnu komoru. Posle godinu dana kopanjem dva nova bunara rešili smo  problem vodosnabdevanja u naseljima Rtkovo i Korbovo, a uskoro će vodu u kojoj nema povećane koncentracije nitrata piti i meštani Male i Velike Vrbice poručio je dr Budujkić.

On je naglasio i da su sanirani atarski i seoski putevi.

– Asfaltirali smo desetak kilometara ulica u gradu i selima, završena je prva faza radova na izgradnji kanalizacije u Rtkovu, Korbovu i Velikoj Vrbici ,taj problem rešavamo i u Velesnici ,poboljšali smo horizontalnu i vertikalnu signalizaciju na ulicama u gradu i selima.Posle 30 godina Kladovo je ponovo dobilo pristanište zahvaljujući podršci resornog ministarstva. Rešavali smo socijalne i druge probleme kojih nije malo, ali nema predaje jer je naša vizija da meštanima opštine Kladovo obezbedimo bolji život. Kad to uspemo zaustavićemo migracije iz sela i uz podršku subvencija iz Fonda za poljoprivredu doprinećemo afirmaciji jednog od tri zamajca razvoja .Opština Kladovo  raspolaže nemerljivim kulturno-arheološkim bogatstvom koje podstiče razvoj turizma, a naša snaga mora biti  i preduzetništvo- istakao je dr Budujkić.

Zamajac razvoja opštine Kladovo može biti i prekogranična saradnja, a to je aktuelna vlast u Kladovu prepoznala i načinila je prvi korak.

-Sa 17 projekata prekogranične saradnje  konkurisali  smo za IPA pristupna sredstva iz Fondova EU,otvoreni smo za sve investitore i naše ljude iz dijaspore koji su spremni da ulažu u rodni kraj. Kvalitetnije zdravstvo i školstvo, razvoj malih i srednjih preduzeća, kvalitetan društveni život  doprineće boljim uslovima življenja  u našem kraju. Moj utisak je da smo najteže prošli ,ali ni  u periodu pred nama neće biti lako i zato se ne smemo uspavati na lovorikama pobede.Naprotiv  svi moramo da zasučemo rukave , jer samo tako  se možemo  izboriti za bolju i lepšu budućnost naše dece i svih građana opštine Kladovo, jer svi zajedno to zaslužujemo. Uz Vašu podršku možemo sve- zaključio je dr Budujkić.

Uz brojne goste iz Borskog okruga svečanoj sednici su prisustvovali Lazar Mirkić ambasador BiH u Srbiji i Slaviša Mišković načelnik opštine Višegrad.Ove godine izostala su priznanja  zaslužnim  građanima jer će novčani deo  Godišnjih nagrada biti uplaćen u humanitarne svrhe.

Švajcarska agencija za razvoj SDS i opština Knjaževac formiraće zajednički fond od 15 miliona dinara iz koga će se poljoprivrednicima odobravati beskamatne pozajmice koje bi se vraćale u robi na rok od pet godina.

Usvajanjem memoranduma o razumevanju i ugovora na sednici Opštinskog veća, praktično je  počela realizacija projekta lokalne samouprave i Švajcarske agencije za razvoj SDC. Detalje ovih dokumenata većnicima je obrazložio Saša Petrović, pomoćnik predsednika opštine.

– Čitav koncept je stvaranje jednog obrtnog fonda, mada on ne funkcioniše u doslovnom smislu kao fond, gde će poljoprivredni proizvođači moći da dobijaju pozajmice u nešto većem iznosu, koje će biti beskamatne i koje će poljoprivrednici za pet godina moći da vraćaju kroz svoje proizvode preko izabranog otkupljivača. Ovo je još jedna u nizu mera podrške poljoprivredi i prevashodno je namenjena poljoprivrednicima koji imaju potrebu za nešto većim ulaganjem u svoju proizvodnju, a koju ne mogu sami da iznesu – rekao je Saša Petrović.

Inicijalni iznos sredstava budućeg fonda biće 15 miliona dinara, po sedam i po miliona obezbediće opština Knjaževac i Švajcarska agencija SDC.

– Okvirni iznosi, po jednoj pozajmici, kretaće se između 150.000 i 700.000 dinara, u zavisnosti od toga ko koliko bude tražio, odnosno koliko mu sredstava bude odobreno. Već od naredne godine petina sredstava vraća se u fond, tako da smo obezbedili i održivost ove ideje na koju smo veoma ponosni – ističe  Petrović.

Ugovor su potpisali opština, Agencija za razvoj i Regionalna agencije VEEDA, a sledi i  izbor otkupljivača i raspisivanje konkursa.