Narodna biblioteka ”Njegoš” u Knjaževcu organizovala je ”Časove o jeziku”, priču o istraživanju timočkog govora nekad i sad. Publici, u kojoj je bilo puno učenika Tehničke škole, predstavljena je studija severno – timočkog dijalekta Marinka Stanojevića, napisana 1911, a o novim proučavanjima timočkog dijalekta govorili su učesnici u projektu ”Čuvari nematerijalne baštine timočkih govora”.
U ediciji ”Zapisi o zavičaju” Narodna biblioteka ”Njegoš” objavila je knjigu ”Severno – timočki dijalekt”, studiju koja predstavlja najznačajniji i najobimniji dijalektološki rad Marinka Stanojevića, napisan 1911. godine. Rođen u Jakovcu, Stanojević je ceo život posvetio proučavanju kulturno – istorijskog nasleđa istočne Srbije, a mnogi ga, zbog širine interesovanja, smatraju naučnom i društvenom institucijom prve polovine XX veka. Njegovim tragom, interesujući se za živopisan, ali umirući timočki govor, idu danas novi istraživači, kaže Biljana Sikimić, naučna savetnica Balkanološkog instituta.
– Istraživanje traje 110 godina. I domaći naučnici, ali i strani prepoznali su koliko je ovaj kraj zanimljiv. Nadam se da će se to nastaviti, da je ovo podsticaj za nova istraživanja timočkog govora, koji je ugrožen I nestaje. Mi sada imamo akciju ”Sačuvajmo srpski jezik”, a mislim da je, paralelno sa tim, jednako važno imati akciju ”sačuvajmo naše dijalekte”, timočki na prvom mestu – kazala je Sikimićka.
Interesovanje za koloritan i bogat dijalekt Knjaževca postoji među slavistima širom sveta, ističe master Teodora Vuković, koja se timočkim govorom bavi na univerzitetu u Cirihu.
– Timočki dijalekat sam odabrala zato što je jako zanimljiv za lingvistička istraživanja. On je mešavina različitih balkanskih jezika, jezik koji izumire. Nalazi se na Uneskovoj listi ugroženih jezika i on je meta istraživanja mojih kolega u Cirihu, ali je zanimljiv i slavistima u celom svetu – naglašava Vukovićka.
Priči o jeziku svog kraja prisustvovali su i učenici Tehničke škole, koji u nastavi srpskog jezika uče o osnovama dijalektologije, podseća profesor Bojan Ristić.
– Ovo predavanje prati gradivo koje je predviđeno za prvi razred, gde se uče osnove dijalektologije. Kada deca čuju neku reč na dijalektu, prva reakcija je smeh, ali kasnije kada tome posvetimo malo više pažnje, shvate značaj očuvanja jezika, jer je to važno da bi se poznavala istorija našega jezika – kazao je Ristić.
Narodna biblioteka ”Njegoš” sarađuje sa lingvistima na projektu ”Čuvari nematerijalne baštine timočkih govora”. Dragocena svedočanstva ljudi, snimljena u selima knjaževačkog kraja, o tome kako se nekada govorilo, ali i živelo, čuvaju se u digitalnom arhivu timočkih govora i mogu se videti na internetu.
KOMENTARI