U današnje vreme kada je najbitnije ostvariti moć, uspeti po bilo koju cenu, retko ko razmišlja o načinu na koji se ophodi prema ljudima iz svog okruženja. Retko ko zastane i razmisli da li je nešto što je rekao ili uradio uvredilo drugu stranu, učinio da se druga osoba oseti povređenom.
Ono što smo prihvatili i naučili u porodičnom okruženju je izuzetno važno za formiranje zdravog odnosa sa okolinom. Porodica je osnov za to kakav ćemo stav imati i kako ćemo komunicirati. Najbanalniji primer: Ako je neko živeo u porodici u kojoj mu nije bilo dozvoljeno da kaže da nešto neće , ne želi, da kaže šta želi ili šta mu je potrebno, sasvim je izvesno da će taj neko imati problem da u nekim narednim odnosima i u zrelom periodu svog života bude u kontaktu sa svojim potrebama i da ima hrabrosti i samopouzdanja da ih iznese. Dobro je što to možemo da promenimo, pre svega savladamo zdrav način komunikacije sa okruženjem čije su osnovne odlike : aktivno slušanje sagovornika, poštovanje drugih i sebe, jasan, konkretan i direktan govor bez okolišanja u razgovoru, kritika ponašanja uz uvažavanje ličnosti, preuzimanje odgovornosti, pohvaliti druge – BRAVO! , ako pogrešimo-IZVINI!.
Potreba za komunikacijom uvek je mnogo zdravija od povlačenja u sebe. Naravno,svi se mi trudimo da pazimo šta i kako govorimo u zavisnosti od situacije u kojoj se nalazimo, svi na neki način procenjujemo do koje mere želimo ili ne želimo da se socijalizujemo. U krajnjem slučaju , jedan razgovor ne može ništa da nas košta, osim nekoliko minuta vremena, a nekome baš tih nekoliko minuta može da pomogne i naravno bude od koristi. Upoznavanje ljudi i razgovor sa njima, može da deluje čak i lekovito u određenim momentima, jedan najobičniji , neplanirani i otvoreni razgovor može nam popraviti samopouzdanje kao i kontakt sa osobama o kojima ne znamo mnogo toga, a često su u našem privatnom i poslovnom okruženju.
Komunikacione veštine određuju kakav ćemo odnos imati sa ljudima uopšte. Ljudi oko nas nam bude najjaču emociju, čine nam razne usluge, pomažu nam u razumevanju sveta oko nas. Jedni nas rađaju, gaje, uče, drugi rade sa nama, popravljaju nam automobile, spremaju ručak, grade nam kuću, mrze nas, vole nas, idu sa nama u šetnju, vole da popiju šoljicu kafe sa nama…Koliko smo vešti u građenju odnosa sa drugim ljudima i upravljanju dinamikom ovih odnosa određuje kakav nam je kvalitet života. Ovo je sve komunikacija i od nje sve zavisi.
Posmatrajući odnose među ljudima, možemo zaključiti ko koristi koji način komunikacije. Razlikuju se četiri stila komunikacije; agresivni, pasivno-agresivni, pasivni i asertivni. Jedini ispravan stil je asertivan i on predstavlja zlatnu sredinu.
Način koji predstavlja zdravu komunikaciju se zove asertivnost.To je zapravo izražavanje misli, osećanja i uverenja na direktan, iskren i socijalno adekvatan način uz uvažavanje prava drugih ljudi.
Osnovni princip zdrave komunikacije su tzv. „ja poruke“. Njima usmeravamo komunikaciju na izražavanje sebe, svog bića, ličnosti, potreba i mišljenja, na način koji neće delovati preteće ili ugožavajuće po drugu osobu. Na ovaj način ističemo svoja osećanja bez agresivnog optuživanja druge osobe. To su izjave tipa „Ja želim“, Ja bih voleo“, itd.
Dugoročno, ovakav zdrav stil komunikacije (asertivan) dovodi do osećaja uvaženosti, povećanog samopoštovanja i unapređivanja odnosa sa drugima, što ne znači da nam garantuje uvek dogovor sa drugima, uvek i svuda, ali će nam pomoći da se osećamo bolje, jer smo rekli šta mislimo i šta želimo u pravo vreme i na pravom mestu.
Zlatna pravila zdrave komunikacije: Biti jasan i izričit “Želim to, na takav način, iz tih razloga, u to vreme….“ Pri čemu trebamo itekako voditi računa o željama i osećanjima sagovornika. Voditi računa o odnosu, kroz kvalitetne i zdrave spoljašnje odnose, mi negujemo dobar odnos sami sa sobom, jer osoba koja veruje u sebe, veruje i u druge.
Osnov zdrave porodice, a samim tim i radnog okruženja je, pre svega , dobra komunikacija i ona predstavlja okosnicu stabilnosti braka i porodice, kao i međuljuskih odnosa u savremenom društvu, a njen kvalitet pre svega zavisi od spremnosti svih nas da preuzmemo brigu za negovanje razumevanja, saosećanja, saradnje i uvažavanja tuđih potreba.
Najbolji doktori za zdravu komunikaciju su doktor Osmeh, doktor Mir i doktor Lepa Reč.
Zavod za javno zdravlje “Timok“ Zaječar
Odeljenje za analizu,planiranje i organizaciju zdravstvene zaštite i informatike sa biostatistikom u zdravstvu.
Ankica Živković Radenković
KOMENTARI