Category: INTERVJU

ŠKOLUJEMO KADROVE KOJE TRAŽI PRIVREDA

Nebojša Marjanović,predsednik opštine Boljevac za „Timočke“

Nijedna od opština Zaječarskog okruga nije bliža Koridoru 10 od samog Boljevca, te zbog toga smatram da imamo znatno veći broj investicija u odnosu na druge gradove u okruženju, ali isto tako mislim da je to i naša zajednička šansa  za regionalne projekte kazao je u intervju za nedeljnik „Timočke“ Nebojša Marjanović, predsednik opštine Boljevac.

Šta je realizovano od planiranog u 2017. godini?

Više

DR KOSTIĆ: NEOPHODNO ISKORIŠĆENJE SVIH POTENCIJALA

DSC_0029Specijalna bolnica za rehabiliztaciju „Gamzigrad“, smeštena na samoj obali Crnog Timoka, na prirodnim izvorima termomineralne vode čija je temperatura 42 stepena, okružena šumovitim brežuljcima, idealno je mesto za lečenje, odmor, rekreaciju, sport…  Uz najasavremeniju medicinsku opremu, menadžment Specijalne bolnice za rehabilitaciju “Gamzigrad” neprekidno radi i na usavršavanju i dodatnoj edukaciji kadrova sa ciljem pružanja vrhunske i kvalitetne usluge korisnicima. Radi se i na širenju delatnosti, jer sve to skupa donosi i nova radna mesta, o čemu svakako treba razmišljati. Potencijala ima,  i u saradnji sa lokalnom samoupravom i Turističkom organizacijom Zaječar, moguće je upotpuniti ponudu i predstaviti gotov proizvod tržištu, najavio je u intervjuu za nedeljnik “Timočke” dr Dr Rade Kostić, v.d. direktor Specijalne bolnice za rehabilitaciju “Gamzigrad”.

Više

ĐOKIĆ: BUDŽET VEĆI ZA 80 MILIONA DINARA

DSC_0037 (1)Ova godina je dobro počela i opština Knjaževac je svoj budžet povećala za više od 70 – 80 miliona dinara, zahvaljući sredstvima koja smo dobili iz republičkog budžeta, za realizaciju unapred definisanih projekata. Knjaževac je proglašen šampionom kada su u pitanju lokalne samouprave u delu razvoja poljoprivrede i ove godine nastavljamo sa intenzivnom podrškom voćarima  akcentovaćemo stočarstvo, i pružiti podršku razvoju ovčarstva i kozarstva. Želimo da edukujemo naše ljude da se poljoprivredom bave na jedan moderniji način, poručio je u intervjuu za nedeljnik „Timočke“ Milan Đokić, predsednik opštine Knjaževac.

Više

ĐOKIĆ: PRIORITETI POLJOPRIVREDA I TURIZAM

dsc_0037-1Ova godina je bila uspešna za Knjaževac. Bilo je puno problema i izazova ali mislim da smo uspeli da iservisiramo sve ono što su potrebe građana, realizujemo sve projekte i aktivnosti koje smo i planirali da sprovedemo. Očekujem da će 2017. godina biti još uspešnija za  Knjaževčane. Prioriteti su dalji razvoj turizma i poljoprivrede, nastavićemo da radimo na infrastrukturnom uređenju grada i sela i mislim da nam predstoje bolji dani, naglasio je u intervjuu za nedeljnik „Timočke“ Milan Đokić, predsednik opštine Knjaževac.

Više

MARJANOVIĆ: BUDUĆNOST JE U DOBRIM REGIONALNIM PROJEKTIMA

dsc_0010Knjaževac, Sokobanja i Boljevac su potpisali protokol o saradnji kada je reč o uređenju putne infrastrukture, i očekujemo da će taj projekat početi sa realizacijom naredne godine. Neprestano radimo na unapređenju poljoprivredne proizvodnje, kao i na razvoju turizma. Naredna godina biće izazovna i teška, ali nećemo odustati od programa  koji doprinose boljem životu Boljevčana, kazao je u intervjuu za nedeljnik „Timočke“ Nebojša Marjanović, predsednik opštine Boljevac.

Više

VAGNER: RAZVOJNE ŠANSE U POLJOPRIVREDI I TURIZMU

vagnerU opštini Majdanpek 2016.godinu obeležile su pripreme za narednu, 2017.g. Nismo imali većih investicija. Koncentrisali smo se na održavanje komunalne i putne infrastrukture, trudili se da u vodosnabdevanju gradova i daljinskom grejanju u Majdanpeku usluge budu kvalitetnije i mislim da smo u tome uspeli,  prokomentarisao je godinu koja ističe u intervjuu za nedeljnik “Timočke”, Dejan Vagner, prvi čovek opštine Majdanpek naglašavajući da će već u narednoj godini, u koju ova sredina ulazi bez kreditnih obaveza, biti više značajnijih investicija u oblasti obrazovanja, ali i u zdravstvu, kulturi i drugim oblastima.

Više

JEVTIĆ:TURIZAM OSNOVA RAZVOJA SOKOBANJE

dragoljubTurizam je motor privrednog razvoja opštine Sokobanja, i radićemo na izgradnji apartmanskih naselja i hotela, sa ciljem što kvalitetnije turističke ponude. Razvijaćemo i poljoprivredu a sredstva će sa sadašnjih pet miliona naredne godine biti uvećana na 20 miliona dinara. U planu je i da se sokobanjski med brendira, radićemo na tome da se zaštite termomineralni izvori i da se mladima obezbedi mogućnost da nakon školovanja pronađu posao i ostanu da žive i rade u Sokobanji, naglasio je u intervjuu za nedeljnik „Timočke“, Dragoljub Jevtić, predsednik Skupštine opštine Sokobanja.

Više

ČUČULANOVIĆ: PRIORITETI RAZVOJ MALE PRIVREDE, POLJOPRIVREDE I TURIZMA

 

Odredili smo tri pravca razvoja na kojima će opština Kladovo raditi u narednom periodu, a to su: poljoprivreda, mala privreda i turizam. Boriću se da do kraja svog mandata obezbedim otvaranje 300 do 400 novih radnih mesta. Već ima zainteresovanih investitora da započnu biznis u Kladovu, i omogućićemo im dobre uslove i biće oslobobođeni plaćanja svih opštinskih taksi, naglasio je u intervjuu za nedeljnik „Timočke“, Radisav Čučulanović, predsednik opštine Kladovo.

Više

STOJADINOVIĆ: NASTAVLJAMO BORBU PROTIV KRIMINALA I KORUPCIJE

dsc_0182Nastavljamo borbu protiv kriminala i korupcije, suzbijanje krijumčarenja narkotika, trgovine ljudima i obezbeđenja lične i imovinske sigurnosti građana. Bezbedonosna situacija u gradu je povoljna, a među najvažnijim zadacima je veća komunikacija sa građanima, naglasio je u intervjuu za nedeljnik “Timočke” Branislav Stojadinović, načelnik Policijske uprave (PU)  Bor.

Više

MILOVANOVIĆ: PRIORITET NOVA RADNA MESTA

slika-desno-gore-prepisi-nadnaslov-i-naslov-sa-druge-strane-str-2_0035U narednom periodu više ćemo raditi na privlačenju investicija i otvaranju novih radnih mesta. U saradnji sa savetima mesnih zajednica, radićemo na poboljšanju putne infrastrukture i reševanju prioritetnih problema u opštini Negotin. Pojačaćemo i tim koji radi na projektima kako bi u skorijoj budućnosti uspešno realizovali veće programe u korist svih građana, izjavio je u intervjuu za nedeljnik “Timočke” Jovan Milovanović, predsednik opštine Negotin.

Više

ĐOKIĆ:VAŽNE SU DOBRE IDEJE I SPREMNI PROJEKTI

djokicSpremamo niz mera za 2017. godinu koje ćemo prezentovati javnosti. Kada je u pitanju dovođenje velikih kompanija, planiramo da uradimo transformaciju pasivne opštinske imovine u aktivnu, jer imamo šta da ponudimo potencijalnim investitorima. Cilj nam je i da formiramo Centar za obuku radnika za tekstilnu i kožarsku industriju, koje u Knjaževcu zapošljavaju najveći broj radnika, istakao je Milan Đokić, predsednik opštine Knjaževac u intervjuu za nedeljnik „Timočke“.

Više

PETROVIĆ: SEOSKI TURIZAM RAZVOJNA ŠANSA OPŠTINE BOR

Razvoj turizma moramo započeti i na razvoju seoskog turizma, koji bi mogao da omogući sredstva za razvoj i ulaganje u borska sela. U pogledu razvoja poljoprivrede, važno je formirati I regionalnu organizaciju poput zadruge, koja bi pomogla poljoprivrednicima u Borskom i Zaječarskom okrugu, istakao je Živorad Petrović, predsednik opštine Bor u intervjuu za Borski nedeljnik “Problem”.

Kako ste zadovoljni proteklom 2015. godinom, u pogledu investicija i infrastrukturnih radova?

-Uvek može bolje ali smo prezadovoljni jer je urađeno puno stvari, a neke od njih nisu bile završene u poslednjih 20 godina. Urađen je Starobanjski i Novi zlotski put, saobraćajnica koja spaja selo Luku sa magistralom prema Majdanpeku, ulica „3. oktobar“, u svakom mestu su asflatirane dve do tri ulice. Uređene su sve seoske i gradske škole gde je rađena zamena krovne konstrukcije, stolarije, termoizloacija i obnova fasada. Ostala je samo škola u Slatini, i to ćemo uraditi ove godine. Zamenili smo kotlove u Brestovcu, sad menjamo kotao u Zlotu koji će da greje i školu i dom. Završena je izgradnja  tri seoska vodovoda u Luki, zlotskom reonu Manastirište, i  u Šarbanovcu, koji nije bio završen 20 godina. Oko 100 miliona dinara je uloženo samo na radovima u Zlotu, a oko 70 miliona dinara košta put Bor-Zlot. Puno toga je urađeno i nastavićemo sa radovima i ove godine.

Šta je u planu za ovu godinu?

– Već u aprilu imaćemo rebalans budžeta, kako  bi predvideli sredstva za put u Gornjanu, jer nije bio dobar predmer i predračun koji se odnosio na pet umesto četiri metara puta, koliko treba biti urađeno.  Završavamo treću traku na ulazu u Bor i radimo put Gornjane –  Rudna glava, jako značajan za stanovnike tog kraja. Krećemo i sa radovima na izgradnji vodovoda u Gornjanu, reč je o prvoj fazi, a u Brestovcu radimo zamenu stolarije, termoizolaciju, kotao je već zamenjen i ugrađen je novi.

Rad „Toplane“ opterećuju nagomilana dugovanja, a sa problemima se suočavaju i druga javna preduzeća. Šta je rešenje za javni sektor u Boru?

– U svim gradovima ima problema u javnom sektoru, pa tako i u Boru. Međutim, najvažnije je da te probleme nisu osetili građani.  Grejanje je ove zime bilo veoma dobro. Radi se na tome da „Toplana“ isplati obeveza za ugalj do početka naredne grejne sezone, jer smo u oktobru imali više od 300 milona duga za energente.  Najveći problem je sa dugovanjima za električnu energiju, koja su preko 800 miliona dinara. Lokalna samouprava je pomogla „Toplanu“, kako bi se deblokirao račun. To je dug koji se stvarao godinama. Preko 360 miliona dinara su dugovanja za ugalj iz Kolubare koji se uzimao do 2010 godine a ništa nije plaćeno.  Stupili smo u kontakt sa nadležnim ministarstvima da vidimo na koji način može da se reši pitanje ogromnih dugovanja za struju, jer  blokada „Toplane“ nije rešenje. Najbolje prolaze oni koji su napravili taj dug. Mi smo ponudili  udeo kapitala, ali bez pomoći države  to sami ne možemo da rešimo. I „Vodovod“   ima problema sa dugovanjima za električnu energiju, ali su uspeli da urade reprogram i nisu u blokadi. Ostala javna preduzeća rade, i mi nastojimo  da poslove usmerimo ka njima, jer je neshvatljivo  da atmosfersku kanalizaciju u gradu radi neko privatno preduzeće a ne „Vodovod“ kome je to delatnost. Osim toga, efekta ima i štednja za koju smo se zalagali i koja daje rezultate.

Akcenat je i na jačanju privatnog sektora. Ima li u najavi novih investitora koji bi želeli da ulože svoj kapital u Boru ?

– Obavio sam razgovore sa Slovencima, Iračanima, Rusima koji žele da rade u Boru ali to još nije izdefinisano do kraja. Moramo da shvatimo da nismo najatraktivnije mesto za ulaganje, pa ništa i ne može da se reši brzo, ali to ne znači da odustajemo od bitke za dovođenje novih investitora. Naprotiv, to je prioritet. „Friport“ je zbog pada cene bakra malo usporio istraživanja ali sigurno će na ovim prostorima da otvori rudnik. U istraživanjima učestvuje sada i „Rio Tinto“, ali ništa ne može biti gotovo preko noći. Spremni smo da potencijalnim investitorima ponudimo najpovoljnije uslove da bi započeli biznis u Boru, i na tome ćemo raditi i u budućem periodu.

Šta je u planu kada je reč o razvoju turizma?

– Smatram da je razvoj seoskog turizma razvojna šansa opštine Bor. Selo Gornjane je izvanredan turistički potencijal, i  činjenica je da može dobro da se živi od seoskog turizma, ali mislim da ljudi to još uvek  ne prepoznaju u pravom smislu. Želimo da pomognemo domaćinstva i razvijemo seoski turizam, jer naša okolna sela imaju potencijal. Imamo izvanredan sir, još pre Prvog svetskog rata smo izvozili sir iz Zlota u Evropu. Znači ,imamo proizvod i potrebno je da ga brendiramo. Nije problem u novcu već u idejama.

Nedavno ste održali sastanak sa predsednicima opština u Timočkoj krajini. Šta je dogovoreno ?

– Razgovarali smo o RVS „Bogovina“ jer je bila opasnost da osnivači izađu iz ove priče, da ostanu samo opštine Bor i Boljevac. Dogovor je da su za ovaj projekat pored Bora i Boljevca zainteresovane i opštine Knjaževac, Negotin i grad Zaječar.  Drugačije je kada delujemo udruženim snagama i onda možemo i kod nadležnih ministarstava da tražimo podršku za drugu fazu ovog projekta. Osim toga, razgovarali smo i na temu poljoprivredne zadruge. Opštine Bor, Boljevac, Negotin i grad Zaječar  zainteresovani su za osnivanje organizacije poput zadruge koja bi sa jedne strane poljoprivrednim  proizvođačima obezbedila repromaterijal, stočni fond,  po najeftinijoj ceni na tržištu, a sa druge strane bi vršila otkup tih proizvoda. Centar takve zadruge bio bi u Boljevcu. Važno je da za  region imamo centralnu zadrugu koja će pomoći poljoprivrendicima u Borskom i Zaječarskom okrugu. Već ima zainteresovanih, a to su Rusi koji su hteli da otkupe  meso i voće ali traže određenu  količinu tih proizvoda.  Naši ljudi su vredni  ali teško plasiraju svoje proizvode na tržište.  Ideja je da oživimo selo, razvijemo poljoprivredu i omogućimo porodicama uslove za rad i život na selu. Tako bi oslobodili radna mesta i u RTB  i u javnim preduzećima.

Na nedavno održanoj sednici SO Bor se dosta polemisalo u o radu seoskih mesnih zajednica.

-Reč je o tome da predsednici mesnih kancelarija u većini sela  imaju posla za dva do tri sata nedeljno. Dogovor je da svakog dana odlaze naši ljudi i budu prisutni u selima po dva sata u Gornjanu, Krivelju i Bučju, kako bi se nesmetano završavali poslovi u tim MZ.

Da li opština Bor planira da aplicira za sredstva iz IPA programa ?

– Hoćemo da konkurišemo i uključimo se u  IPA program, ali isključivo za ono što donosi korist Boru. Tako da ćemo ozbiljno pristupiti projektima, kako bi sagledali sve mogućnosti i potrebe opštine Bor.

Pojedini sportski klubovi u Boru su u nezavidnoj situaciji. Ima li rešenja za borski sport ?  

– Svaki sportski klub lokalna samouprava je sufinansirala prema programu za sport.  Fudbalskom klubu Bor smo isplatili 31. decembra više od milion dinara, a oni su sad u blokadi. Oni su pravdali sredstva i prikazivali  za jednu utakmicu, gde je ukupan broj igrača i uprave do 22, čak 200 sendviča. Ne može tako da se radi. Opština je pomogla i pokušali smo da promenimo upravu i klub postavimo na zdrave noge ali to je poništila sportska inspekcija i Ministarstvo sporta i rekli da nemamo prava da se mešamo, tako da to nismo ni činili. Fudbalski klub Bor može da zahvali svojoj upravi za ovo stanje u kojoj su se našli. Za budžetska sredstva postoji tačno određen način kako se ona pravdaju i to kontrolišu  naše finansijske službe ali niko neće moći da pravda srestva tako što prikazuje lažne račune. Mi ćemo u budućem periodu sagledati celokupnu situaciju s obzirom da je  stadion naš. Šteta je da jedan klub koji postoji od 1919 godine  ne bude na mapi takmičenja i sporta za grad Bor, tako da će morati da se pronadje neko rešenje. Opština je za realizaciju programa sporta do juna  odvojila 18 miliona dinara  i sufinansiraće se svi klubovi. Od juna ćemo Sportskom savezu preneti sredstva za sufinasiranje  30 do 35 klubova, kriterijume po kojima su određeni ti klubovi i planove za razvoj borskog sporta.

BUDUJKIĆ: ŠTEDNJA I ODGOVORNOST PREMA OPŠTINSKOM BUDŽETU

Budžet opštine Kladovo za 2016. godinu, projektovan na 677,5 miliona dinara,  manji je  za 60 miliona dinara, ali to neće ugroziti  funkcionisanje korisnika. Sve obaveze servisiraćemo na vreme, ali moramo biti racionalniji i ekonomičniji , da bi se bolje živelo. Ukinuta nam je nadoknada  na ime takse za korišćenje građevinskog zemljišta u iznosu od 60 miliona dinara, a ekološka taksa koja je za HE „Đerdap 1“ prethodne godine iznosila 32 miliona dinara, u 2016. godini smanjena je na 10 prosečnih ličnih dohodaka u Srbiji, tako da na prihodnoj strani opštinske kase očekujemo „samo“ oko 600 hiljada dinara. U takvim okolnostima opredelili smo se za domaćinsko poslovanje, a ako  negde ipak „zaškripi“ intervenisaćemo  iz budžetske rezerve. Grad i opština moraju da funkcionišu  i u to niko ne treba da sumnja, poručio je u intervjuu za nedeljnik “Timočke” dr Dragan Budujkić,  predsednik  opštine Kladovo.

Koliko je na projektovani budžet uticala restrektivna politika s obzirom da je Vlada umanjila dotacije lokalnim samoupravama?

 -Naša je obaveza da se ponašamo u skladu sa smernicama republičke Vlade i Ministarstva finansija. Štednja je neminovna.  U startu smo prihvatili sugestiju premijera Aleksandra Vučića  da stegnemo kaiš. Smanjili smo izdvajanja za reprezentaciju,uveli  štednju na svim nivoima jer je naš prioritet odgovorno poslovanje. Za samo četiri godine prihodna strana budžeta ostala je bez 118 miliona dinara na ime firmarine koju je 2011. godine plaćao Đerdap, i tog novca danas nema.

Hoće li u opštinskoj kasi ipak biti dovoljno novca za infrastrukturne radove u gradu i selima?

– Budžetom smo za tekuće popravke i investicije  predvideli 71,5 miliona dinara. Za funkcionisanje 22 mesne zajednice izdvojili smo 28,8 miliona dinara. Meštanima moramo  poboljšati uslove za život, jer se oni najčešće žale na lošu  saobraćajnu infrastrukturu,  neredovan prevoz od središta opštine do njihovih naselja, ukazuju na probleme sa vodosnabdevanjem, kanalizacijom, zdravstvenom zaštitom i uličnom rasvetom. Novca je malo, a problema mnogo, jer su propusti iz ranijeg perioda,  nama stigli na naplatu. Ipak, uložićemo sve napore da  poslove završimo u što kraćem roku.

U opštini Kladovo  sve je više siromašnih. Koliko je novca  izdvojeno za socijalna davanja?

 – S obzirom da se broj socijalnih korisnika rapidno povećava, svakodnevno mi se obraćaju građani  zbog brojnih problema ,od neizmirenih računa za komunalne i druge usluge , do zahteva da im se obezbedi radno mesto. Za aktivnosti  Centra za socijalni rad  odvojeno je 19.7 miliona dinara. To sigurno nije dovoljno, ali su naše mogućnosti limitirane. Ipak smo za socijalni program obezbedili više nego ranije,  tako da tvrdnje opozicije da budžet niji ni socijalni ni razvojni nemaju argumente.

U takvim okolnostima, ima li novca za funkcionisane Agrarnog fonda ?

 – Kladovo je jedna od retkih opština koja do sada nije imala Fond za poljoprivredu i nije brinula o Ključkim domaćinima. Mi smo formirali fond , izdvojeno je 15 miliona dinara ili polovina od planiranih sredstava. Poljoprivrednicima smo dostavili anketne listiće u kojima smo tražili odgovore o prioritetima u njihovoj proizvodnji, što će biti polazni osnov za raspodelu subvencija.

Meštani iz četiri naselja , njih oko 4000 , posle osam meseci i dalje piju vodu iz namenskih rezervoara zbog povećane koncentracije sadržaja nitrata u vodosistemima u selima Mala i Velika Vrbica, Rtkovo i Korbovo. Da li je rešen taj problem ?

 -Rešenje je kopanje novih paralelnih bunara, što je stav stručnjaka instituta „Jaroslav Černi“ koji su nakon sagledavanja  situacije na terenu utvrdili da je to najefikasnije.Ti radovi koštaće oko 16,5 miliona dinara. Kompletna procedura je završena. U međuvremenu sam o tom problemu  razgovarao i sa  gospodinom Vranićem, savetnikom premijera Vučića i šefom njegovog kabineta gospodinom Kojićem , i zamolio ih za finasijsku podršku kako bi se rešio problem vodosnabdevanja. Nadam se povoljnom odgovoru i meštane tih naselja molim za strpljenje, jer mi ne sedimo skrštenih ruku. S druge strane, da resorna ministarstva imaju razumevanje za naše inicijative potvrđuje odluka  Zorane Mihajlović  koja nam je obećala sredstva za  kompetnu rehabilitaciju dela državnog puta  Brza Palanka – Kladovo, radova na izgradnji u poplavama srušenog  mosta kod Milutinovca su u toku, odobreno nam je 175.000 evra iz donacije Vlade Italije za sanaciju korita Velike reke u Velikoj Kamenici. Brza Palanka dobija kišni kolektor, saniraće se kanal u Kladušnici „Šajna Matke“ i za te radove odobreno je 10 miliona dinara. Imamo podršku Vlade  i to nas hrabri da sve započete poslove uspešno privedemo kraju.

Odavno se u Kladovu priča o izgradnji industrijske i privredne zone.

-Industrijska i privredna zona moraju biti zamajac razvoja Kladovskog kraja.Da bi se te dve lokacije dovele do eksploatacije potrebno je opremanje. Za gradnju trafoa u industrijskoj zoni koja se prostire na pet hektara u ataru sela Davidovac,  dobili smo sedam miliona dinara,  međutim, taj posao nije odrađen onako kako je planirano.Tamo je problem i vodosnabdevanje, a projekat vredan 30 miliona dinara  finansiraće HE Đerdap.

Puno se očekuje i od projekata u turizmu i poljoprivredi.

– Bogato kulturno-arheološko nasleđe, Dunav i prirodne lepote Đerdapskog područja su idealni preduslovi za razvoj turizma pod uslovom da budemo  spremni da odgovorimo na sve zahteve probirljive turističke klijentele. Prvi korak je izgradnja ponton-pristana , radove sa 23 miliona dinara finansira resorno ministarstvo,a druga faza su pregovori koje smo započeli sa tur-operaterima iz nekoliko Evropskih zemalja, tako da prvi put znatno konkurentniji dočekujemo početak nove letnje turističke sezone. Posle 30 godina, Kladovu vraćamo ono što mu je oduzeto, jer je pristanište oduvek  bilo simbol grada. Godišnje pored Kladova prođe oko 600 kruzera , a  njihove posade dobiće mogućnost da se zaustave na Dunavskom keju između dva hotela.

Minule godine ostvarili ste puno kontakata sa  Rumunima, najviše u oblasti ekonomije. Može li to pospešiti prekograničnu saradnju?

 – Nama su jako bitni Evropski IPA fondovi koji se finansiraju u okviru prekogranične saradnje Srbija – Rumunija. Konkurisali smo sa pet projekata, koji se odnose na kulturno-istorijsko nasleđe,  turističke i infrastrukturne sadržaje. Potrebna je podrška i lobiranje i na tom planu činimo sve da nas rumunski prijatelji podrže. Polovinom februara, Kladovo će biti domaćin srpsko-rumunskog biznis foruma na kojem će učestvovati vlasnici malih i srednjih preduzeća i to bi mogao da bude novi vid saradnje.

Koliko problema  nadležnim institucijama  u opštini Kladovo zadaje  Zakon o višku zaposlenih u javnom sektoru. Da li će biti otpuštanja ?

 -Uredbom Vlade,  Kladovo je svrtstano u sredine do 50.000 stanovnika  što znači da nam je kvota  za 2015. godinu limitirana sa 354 zaposlenih. Sada je višak  27 radnika,  ali zakon nalaže da do kraja realizacije ove odluke,  broj zaposlenih u javnom sektoru smanjimo za 172 osobe, što je puno. ,Međutim odstupanja nema i moramo pronaći rešenje od toga da se ljudima obezbede  otpremnine do posredovanja u zapošljavanju  u drugim preduzećima .

Da li ste optimista ?

 -Naravno. Trudiću se svim silama da se obezbede uslovi za kvalitetniji život građana. To je preduslov da  nam deca ostanu u zavičaju, a da ne odlaze u veće centre u potrazi za poslom. Podrška nam je potrebna i računam da će pomoći I naši sunarodnici koji žive i rade daleko od rodnog kraja, a  voleli bi da njihovi unuci ostanu da žive i rade u Kladovu.

PETROVIĆ: “LOŠ START GREJNE SEZONE“

Predsednik opštine Bor Živorad Petrović u intervjuu za „Timočke“ poručuje da će javna preduzeća biti izvučena iz dubioze kao i da će se nastaviti radovi na uređenju seoskih i gradskih mesnih zajednica. U planu je i otvaranje Gerontološkog centra u Boru i uređenje puteva koji su od velike važnosti za stanovnike Bora i meštane okolnih sela.

 

U prethodnom periodu puno se radilo na sređivanju seoskih mesnih zajednica.

 

-Tako je. Puno se u prethodnom periodu radilo u borskim selima, na sređivanju puteva, škola i seoskih i gradskih, domova kulture, ambulanti,  izgradnji vodovoda, i ostalim poslovima, i sigurno je uloženo više od 250 miliona dinara. Prioritet je bila izgradnja vodovoda, jer je nepojmljivo da u nekim selima u 21. veku nema pijaće vode. Uspeli smo da završimo četiri seoska vodovoda u Luki, zlotskom rejonu Manastirište, Šarbanovcu i Metovnici Timok, čime smo rešili velike probleme. Sve seoske škole su sređene, kao i prostorije za ambulantu u Metovnici i Slatini.  U narednom periodu više pažnje posvetićemo gradskim mesnim zajednicama, jer je naselje Metalurg  totalno zanemareno, ulice su u očajnom stanju, kao i Slatinsko naselje i Staro selište, ali nećemo zanemariti ni sela, gde ćemo nastaviti sa redovnim poslovima.

 

Šta su prioriteti za narednu godinu?

 

– Iduće godine počećemo izgradnju vodovoda u selu Gornjane, za šta je neophodno oko 50 miliona dinara.  Ostaje nam da rešimo i vodosnabdevanje u Bučju, gde problem predstavlja veliki broj divljih priključaka. Sredićemo put Gornjane – Rudna glava, spajamo tu deonicu,  što je velika prednost za sve meštane ovog borskog sela. Radićemo i na uređenju gradskih mesnih zajednica, i sve seoske i gradske škole biće sređene. Završena je i rekonstrukcija novog Zlotskog puta, koji je presvučen novim asfaltom, što je takođe, investicija od 50 miliona dinara. U planu je i osnivanje zadruge, koja ima za cilj da pomogne poljoprivrednicima.

 

 

Da li ste zadovoljni kako je startovala grejna sezona u Boru ?

 

-Nisam zadovoljan, što sam i rekao u nekoliko navrata. Na startu grejne sezone, kada je bilo veoma hladno, polovina grada je ostala bez grejanja. To je nešto na šta sam upozoravao ranije, da „Toplana“ van grejne sezone mora da radi na otklanjanju svih kvarova, da mreža ne sme da bude prazna. Trebalo je da se rade tople probe, jer su one pokazatelj mreže, što oni nisu uradili. Jer 15. oktobar nije početak grejne sezone, već onda kada je hladno i  kada se  temperatura spusti ispod 12 stepeni. Sa druge strane, stalno se žale ljudi na službu „Toplane“ da se niko ne javlja, a žele da ukažu na neki problem, tako da ne mogu da budem zadovoljan. Oni moraju da štede ugalj, ali ne na način kvaliteta već regulacije, jer ne sme da se dešava da se neki delovi grada pregrevaju a da u drugim uopšte nema grejanja.

 

„Toplana“ i „Vodovod“ su opterećeni velikim dugovanjima. Šta je rešenje?

 

– Toplana duguje 1,2 milijarde dinara, od toga 800 miliona dinara za struju. Oko 315 miliona dinara su dugovanja za ugalj iz Kolubare koji se uzimao od 2002. do 2010. godine, a nije se plaćao. Elektroistoku se za struju duguje oko 350 miliona dinara, što su opet dugovanja od 2002. godine, i to ćemo morati na neki način da rešimo. Spas je u novim kotlovima. Postojeći jesu dobri i sređeni, ali su konstrukcijski loši, jer su veliki potrošači i troše onu vrstu uglja koji je najskuplji na tržištu. Ideja je da se nabave drugi, efikasniji kotlovi, sa stepenom iskorišćenja do 85 odsto. To je investicija od 1,2 miliona evra. Mi planiramo da odvojimo određena sredstva iz opštinskog Eko fonda, i a razgovarali smo i sa predsednikom Udruženja toplana Srbije za KfW kredit na 10 godina, sa grejs periodom od tri godine. To ćemo morati da završimo, inače sledeće grejne sezone neće biti. Oko 600 miliona dinara nas sad košta grejna sezona, i te troškove moramo da smanjimo na 400 miliona, jer u tom slučaju „Toplana“ to može da isplati. Sa druge strane velika su i dugovanja građana i tu će morati da se intenzivnije krene u naplatu poraživanja. I Vodovod ima velika dugovanja, ali se snalaze i rade. U svakom slučaju, sagledaćemo sve mogućnosti kako bi izvukli sva javna preduzeća iz dubioze, što ćemo i učiniti.

 

Da li je u planu otvaranje Gerontološkog centra?

 

– Po završetku izgradnje Doma za stara lica, taj objekat je predat republičkoj Direkciji za imovinu. Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, nije zainteresovano za otvaranje tog objekta gde bi moglo da se zaposli oko 30 ljudi, pa smo se obratili Direkciji za imovinu da se objekat vrati na gazdovanje lokalnoj samoupravi kako bi ga što pre stavili u funkciju. Već sada ima zainteresovanih firmi da Geronto centar uzmu u zakup, a ima interesovanja i kod starijih lica za smeštaj u tom objektu. Nadamo se da će uskoro početi sa radom Dom za stara lica.

 

Da li je opština Bor konkurisala kod IPA fondova za neki od projekata?

 

– Apliciraćemo za projekat koji se odnosi na sređivanje puta Bor 2 – Banjsko polje, kao i za put koji vodi od Zlota do pećine, i za renoviranje Zlotskog motela. Izgrađeno je i novo postrojenje biodiska u naselju Banjsko polje, a do kraja godine uradićemo biodisk i u naselju Metalurg, a na proleće ćemo isti posao završiti i u naselju Bor 2.

 

Da li ima izgleda da se u skorije vreme otvore nova radna mesta?

 

– I dalje smo u pregovorima sa slovenačkom firmom „Iskra zaštita“ koja nije odustala od ideje  za otvaranje fabrike za prednaponsku zaštitu u Boru. Od izuzetnog značaja za opštinu Bor je i prisustvo američke rudarske korporacije Friport Mekmoran koja planira da otvori rudnik kod Bora. Nezvanične informacije ukazuju da na proleće kreću sa izradom niskopa što označava početak rada rudnika, ali to je proces koji traje pet do sedam godina. Međutim, tu će biti potrebe za većim brojem radnih mesta.